Priredbe obeležavanja dana Sv. Save u školama, po svojoj tradiciji, sadržini i naglom prekidu pripremanja i izvođenja, bile su nešto jedinstveno.
Početak 1946. godine (1) , što se tiče priredbi, bio je u znaku priprema svetosavske proslave. U januaru 1946. godine u Srezu je održano ukupno 47 priredbi, uključujući i one posvećene Sv. Savi.
U Valjevskom okrugu Savindan je, 1945. godine, svečano proslavljen u školama, izuzev škola u Posavskom srezu. Naime, škole u Obrenovcu prekinule su nastavu 26. januara, zbog pojave pegavog tifusa. Da bi sve proteklo prema utvrđenim pravilima, vezanim za obeležavanje toga dana, Povereništvo prosvete – Odeljenje za osnovnu nastavu uputilo je raspis, 16. januara 1945. (2), Prosvetnom odseku Valjevo u kojem piše:
”Svetosavska proslava je oduvek svečano proslavljena u našim školama. Za vreme trogodišnjeg ropstva, ova tradicionalna svetosavska proslava u mnogim mestima nije mogla biti izvedena. Veliki broj naših škola neprijatelj je razrušio i još veći broj streljao i u ropstvo oterao. On je, uništavajući naš narod, uništavao sve naše kulturne tekovine.
Danas, u slobodi, koju nam je izvojevala naša hrabra Narodno-oslobodilačka vojska sa bratskom Crvenomarmijom, sve osnovne škole u Srbiji proslaviće Sv. Savu na najsvečaniji način. U vezi raspisa ovog Povereništva o svetosavskoj proslavi br.57, od 10. januara ove godine, u mestima gde nema crkve, crkveni obred izvršiti u školi.
Proslava će uglavnom obuhvatati sledeći program:
1) Crkveni obred i sečenje kolača;
2) Himna: ”Hej Sloveni” i svetosavska himna ”Uskliknimo s ljubavlju”;
3) Beseda;
4) Koncertni deo…”
Osnovne škole su za Savindan 1946. godine pripremile bogat program. Kulturno-prosvetnom odseku dostavljeni su programi osnovnih škola u: Obrenovcu (ovde prilog: Program svetosavske proslave Državne narodne škole u Obrenovcu), Velikom Polju, Skeli, Grabovcu, Drenu, Zabrežju, Zvečkoj, Krtinskoj, Ljubiniću, Joševi, Orašcu, Piromanu, Ratarima, Stublinama, Trstenici, Urovcima i Ušću. Sve škole, kao da su htele da nadoknade propušteno, imale su program između 20 i 45 tačaka. Sprovodeći uputstvo od prethodne godine, svetosavska proslava je počinjala himnom ”Hej Sloveni”, zatim je sledila beseda o Sv. Savi (život i rad), recitacije o Sv. Savi: ”Rastko”, ”Smrt Sv. Save”, narodne priče, kao ”Sveti Sava i lenje žene”, ”Sveti Sava i tkalja”, a zatim je program bio posvećen Titu, oslobodilačkoj borbi i današnjici (partizanima, Trstu i Koruškoj), a završavala se narodnim kolima i partizanskim pesmama.
Stupanjem na snagu Ustava FNRJ, 1. februara 1946. (3) , u glavi V (Prava i dužnosti građana) člana 25 stoji: ”Građanima je zajemčena sloboda savesti i sloboda veroispovesti”. U drugom stavu istog člana piše ”Crkva je odvojena od države”. To je bio toliko strašan čin nove vlasti, jer je u stvari izvršena ”zabrana” tradicije.
Proslava Savindana održana je i 1947. godine u školama Valjevskog okruga, ali uz napomenu da život i rad Rastka Nemanjića treba povezati sa radom Ćirila i Metodija (4). Za ovu godinu nema podataka o svetosavskoj proslavi u Posavskom srezu.
Iz izveštaja za januar 1946., vidi se da je nekoliko škola održalo priredbe i na Božić, kao škola u Drenu, Velikom Polju, Urovcima. Dostavljeni programi nemaju veze sa danom kada su prikazani, tako je npr. program škole u Drenu sledeći: ”Hej Sloveni”; recitacije ”Smrt komuniste” i ”Zašto smo rušili”; skečevi: ”Muja tuca kamen”, ”Rada Vurdelj” i ”Kod lekara” i slika ”Smrt proletera”.
(1)MIAV, ONO Valjevo – Odeljenje za prosvetu, grupa IIIA – e, 1946., kut. inv. br. 13
(2) Isto, grupa II V del. br. 98, kut. inv. br. 2
(3) Ustav FNRJ, Sl. list FNRJ br. 10, od 1. februara 1946.
(4) MIAV, fond ONO Valjevo – Odeljenje za prosvetu, Uputstvo Ministarstva prosvete, grupa IIIB, del. br. 1382, kut. br.15
Snežana Radić
(Istorijski arhiv Valjevo)
Odlomak iz rada “Kulturni život Posavine i Obrenovca posle Drugog svetskog rata”, objavljenog u “Puls varoši 2: prilozi za monografiju Obrenovca” (Obrenovac: Biblioteka “Vlada Aksentijević”, 2007.)
