Ovo nije priča iz drugog svetskog rata o podvizima ilegalaca, ovo je priča o tome kako su dva nestašna dečaka zapalila garažu i na svu sreću nisu napravili neku veliku štetu.
Jun mesec krajem šezdesetih godina. Moj drug Dragan zvani Baga i ja, visimo na trešnji u dvorištu Vodne zajednice, jer Bagina kuća je tik uz ogradu dvorišta zajednice. Trešnja velika i puna slatkih crvenih plodova, a pošto nema ko da je obere, onda nas dvojica slobodno možemo da se penjemo i jedemo slatko voće. Sa trešnje se vidi trasa železnicke pruge i stanična zgrada. Pruga je te godine ukinuta, a voz Ćira otišao u legendu. Na trasi pruge ostao je poneki drveni sliper, gomila šljunka i puno crne prasine. I tu nam je bilo dobro mesto za igranje, jer počeo je letnji raspust i zasluzeni odmor od škole i obaveza.
Naši roditelji su tog popodneva planirali da za vikend odemo do Aranđelovca, naravno na našu veliku radost. Pošto je polako padao mrak nas dvojica smo se vratili u kuću noseći dve velike kese pune trešanja i dobili zadatak da odemo do garaže u dvorištu da iz auta donesemo auto kartu, kako bi naši roditelji tačno znali kako i kuda se ide najkraćim putem do Aranđelovca. Moj tata je imao garažu u Baginom dvorištu. Bila je to obična drvena garaža napravljena od dasaka, pokrivena salonitom, a zidovi namazani prerađenim uljem. U garaži nije bilo sijalica i nas dvojica, da bi bolje videli, uzmemo zgužvane stare novine ,zapalimo ih i nadjemo auto kartu. Zaključamo auto, zatvorimo garažu i odnesemo auto atlas. Onda odemo u dvorište iza zgrade železničke stanice da igramo klikera sa nekim našim drugarima iz kraja. Već se skoro smrklo kad začusmo zvuk sirene, na koji nismo obraćali pažnju. Posle nekoliko minuta do nas je dotrčala Bagina baba i sva usplahirena počela da viče na nas dvojicu.”Da li znate šta ste uradili nesrećnici? Garažu ste zapalili”. Nas dvojica kao bez duše otrčasmo do dvorišta, a tamo vatrogasni kamion, vatrogasci, naši roditelji, iz garaže suklja dim i plamen. Tatin auto nasred dvorista sa razbijenim vratima, burad sa naftom upravo izneta, opšti haos. Vatrogasci su brzo ugasili pozar i na svu sreću izgoreo je samo jedan zid garaze, ali zato tek tada za nas dvojicu počinje pakao. Baga je imao više sreće nego ja, njega je ispitivala “Specijalna policija”u liku njegove majke i dobio je samo grdnju, ali sam zato ja nadrljao. Mene je dohvatio “Gestapo”u liku mog oca,i sad se secam batina koje sam zasluženo dobio.
U Aranđelovac nismo otišli, garaža je nekako popravljena, kao i tatin auto, ali nakon te akcije nije nam više padalo na pamet da palimo bilo šta. Tako su neslavno prosli obrenovački “Otpisani”. Gestapo i Specijalna policija su bili na visini zadatka.
Bojan Pešić
