Vašar
Jedna od najsjajnijih zvezda u sazvežđu našeg detinjstva, koja i dalje sija ništa manjim sjajem, je sigurno naš obrenovački vašar. I to ne jedan, nego dva. Nikada nisam mogao da se odlučim koji mi je u to vreme bio draži, Petrovdanski ili Krstovdanski. Petrovdanski vašar su, iako je bilo leto, često pratile kiše. Dešavalo se da nas roditelji zbog toga i ne odvedu do vašarišta, a mi smo ostajali kod kuće kao pokisli.Read more
Sa promocije knjige "Obične obrenovačke priče"
Nikad ne možeš da budeš načisto kakva te sudbina čeka. Ni dal tu išta od tebe zavisi. Dal te je sreća pogodila kad si se već rodio u obrenovačkom porodilištu? Možda su ti zvezde bile naklonjene, pa si ceo život nečiji sin, unuk, brat, muž, razredni starešina, drug iz detinjstva... A moguće i da je sticaj okolnosti doprineo da danas budeš baš to što jesi. Istina, smatrao si da je najmanje što, ipak, možeš, da budeš prvo poslušan i lepo vaspitan, onda redom: dobar đak, vredan student željenog fakulteta, uzoran nastavnik ... znate već kako to ide; da u međuvremenu ne padaš u iskušenja, pa ne sediš na 'ladnom betonu na školskom igralištu, ne zapališ ni jednu cigaretu kad su svi počinjali da puše, ne baviš se politikom kad su... ma da.
Read more
Bio jednom jedan Bora Trokan
Palež ima pravu varošku dušu, ono nešto meko, ono toplo "Dobro jutro, komšo!". Stekli smo se sa raznih strana, primljeni široko i ljudski. Sasvim smo sigurni da je ovde ono naše parče neba ispod kojeg starimo i gde ćemo ostati. Šta Palež, koji se ugnezdio između tri vode, čini posebnim? Ljudi, svakako − oni koji ovde žive, ali i oni koji su izmirili svoje životne račune, otišli i ostavili svoje lepe tragove. Oni i danas, posle odlaska, kao treće senke ostaju na paleškim ulicama, na svojim mestima u kafanama, u starim abadžijskim radnjama, na fijakerijadama...Read more
Prva pozorišna predstava u Obrenovcu za koju znamo
Obrenovčani su oduvek bili zaljubljenici u pozorište. Voleli su da gledaju predstave, ali i da u njima pokažu svoj glumački talenat. Poznato je postojanje više diletantskih pozorišnih trupa, posebno aktivnih u prvoj polovini 20. veka, čak i tokom perioda okupacije u Drugom svetskom ratu. Gostovanja beogradskih, valjevskih, šabačkih i drugih putujućih pozorišnih trupa bila su redovna. Predstave su igrane najčešće van i bez pravih scenskih uslova, u početku u kafanama, a docnije u Domu palih heroja (Sokolskom domu). O tome ćemo nekom drugom prilikom.Read more