Obrenovačka kronika
OBRENOVAC, jula. Kako su automobnli ušli i u modu i u upotrebu, to naš Obrenovac pored državne i privatne lađe (ove druge plove i Kolubarom do samog Obrenovca), ima i automobilski saobraćaj i to autom g. Antonovića i automobilom Grand Hotela iz Valjeva. Pored toga redak je dan da kroz Obrenovac ne prođe bar deset automobila, a praznicima i za vreme svečanosti ima ih i do stotine! Kad se malom lađom dođe do mosta na Kolubari, onda se kolima ili peške pređe jedan kilometar do varoši po putu, koji je nekada bio osobito dobar, ali je danas napušten i trebalo bi ga u celoj njegovoj širini opraviti. Naročito treba opraviti mostove a u prvom redu onaj kameni koji su Austrijanci za vreme rata porušili i sad je na tom mestu uži drveni most. Ako se pričeka još koja godina nestaće i onog tesanog kamena, pa će restauracija ovog mosta koštati mnogo više!Read more
Crn oblak bespuća nad Obrenovcem
Obrenovac, krajem juna.
Obrenovac, kao i mnoga mesta, osobito u ravnici, treba gledati sa brda, s neke uzvisine, možda iz aeroplana. Unutra, u njegovim ulicama, on se sakriva u pogledu, kao stidljiva devojka, beži i zaklanja vidik. Ali sa brda, iz vinograda, Obrenovac se sav predaje. Kroz dogled ga privlačimo i posmatramo, sličnog drugoj oazi, kao na štaci.Read more