Obrenovac je u nedelju imao svoju lokalnu derbi utakmicu. Sukobili su se, u pravom smislu te reči, dugogodišnji prvak Кolubarske župe S.К. „Bogoljub“ sa svojim velikim rivalom, S.К. „Кarađorđe“. U vrlo oštroj igri, ali ne i gruboj, pobedu je odneo „Bogoljub“, sasvim zasluženo, sa 1:0. Sa nešto više sreće pred golom. „Bogoljub“ je mogao da postigne još najmanje dva-tri gola. Istina, blatnjav teren je najviše doprineo neefikasnosti prvog reda pobednika. Inače bi se „Кarađorđe“ još gore proveo i pored lepog i primerenog požrtvoranja većine njegovih igrača.
Ova utakmica ima i jednu želosnu stranu. Odnosi između ova dva kluba tako su zaoštreni i neprijateljski da utiču vrlo štetno na pravilan razvitak sporta u Obrenovcu. Ton takvim nesrdačnim i nesportskim odnosima, što je, doista, neutešno, daju zatrovani i fanatični navijači „Кarađorđa“, koji su, što je najžalosnije, savršeno neupućeni u čisto stručna sportska pitanja i koji samo znaju za gol, za pobedu, sve ostalo za njih ne važi. Za vreme utakmice oni su se ponašali tako neuljudno, tako nevaspitano i tako prostački prema igračima „Bogoljuba“, koje su čak gađali kamenicama i blatom, kao i prema samom sudiji da to prelazi svaku granicu. Za vreme utakmice, svojom nekulturnom drekom i otvorenim pretnjama pokušavali su da izvrše prvo moralnu a potom i fizičku presiju na sudiju. Neprikladno su zahtevali penaltik, naročito pred kraj igre, kada su videli da je golman „Bogoljuba“ zaista neprobojan. Tražili su gol po svaku cenu i, prosto, na nož. Samo igrači „Кarađorđa“, izuzev centarhalfa Bogdanovića i desnog halfa Trišića, koje bi trebalo, u interesu sportske discipline i vaspitne strane sporta, za svagda udaljiti sa sportskih terena, bili su vrlo korektni i zaslužuju pohvalu za svoje ispravno držanje.
Organizacija utakmice, zbog nedovoljnog broja državnih organa (bio je svega jedan žandarm), nije bila najbolja. Ipak, energičnim zauzimanjem sudije, omogućeno je pravilno odigravanje utakmice.
Ubuduće, za sve utakmice u Obrenovcu, neophodno bi bilo potrebno da BLP (Beogradski loptački potsavez) naredi klubovima da dovedu najmanje po 10 žandarma, jer i igračima i sudiji preti opasnost da budu fizički napadnuti od jednog dela neodgovorne i nevaspitane rulje, koja nema, ali savršeno nema pojma o pravilima igre. To bi bio jedino efikasan lek prama takvim osobama, koje, uzgred budi rečeno, i za sreću same ideje sporta, sa sportom nemaju ničega zajedničkog, što su tako neukusno i dokazali.
D. P.
(Vreme, 16. septembar 1931.)
