Foto-kino klub “Obrenovac” je osnovan početkom šezdesetih godina, na inicijativu Veća narodne tehnike, pri Kulturno-prosvetnoj zajednici Obrenovca. U prvom talasu zainteresovanih pojavili su se Pavle Nikolić, Mića Durković (koji je bio i autor prvog filma “Vreme”), Vladimir Popović, Vladimir Desančić… 1969. godine Pavle Nikolić je radio dokumantarni film o stočnoj pijaci. Sniman je i film o staroj autobuskoj stanici. Zoran Torma je, zahvaljujući stečenom znanju iz novosadnog kino-kluba, 1974. godine double 8 mm kamerom snimio film “Tuđ” (sa Žanom, Lazom i Brankom).
Kasnije, sredinom sedamdesetih Klub okuplja ljubitelje fotografije i filma, grupu srednjoškolaca i studenata. Rad se odvijao u dve sekcije: fotografskoj i kino-sekciji. Veće narodne tehnike je obezbedilo prostorije za klub u Domu omladine (u glavnoj ulici, odmah do poslastičarnice “Pčela”), opremilo foto-laboratoriju, nabavilo fotografske aparate, Canon Canonet savremenu osmomilimetarsku kameru), projektor i lepilicu trake. Cilj kluba je bio da se zainteresovani upoznaju sa istorijom filma i nastankom fotografije, obuče da izrađuju fotografije i snimaju i montiraju kratkometražne filmove. Povremeno su dolazili predavači iz narodnih univerziteta iz Beograda. Za prvog predsednika kluba je izabran dr Radoslav Sandić, a za sekretara Zoran Torma. Članovi kluba, tada mlađe generacije, bili su i: Zoran Stamenić, Sreten Lekić – Ćira, Kosta Lozanić, Miroslav Lazić, Miša Madžarić, Milenko Pravdić i Milan Peca Nikolić, Zoran Anić, Branka Bundalović, Roland Rogljić, Miroslav Vasiljević…
Od članarina je nabavljan materijal za izradu fotografija i filmova. I pored posedovanje opreme i bez stalnog finansiranja delatnosti Kluba od strane lokalnih vlasti, veliki entuzijazam mladih članova kluba ipak je dao neke rezultate. Dr Sandić je lično finansirao kupovinu trake za kratko igrani film “Testija na suncu” Zorana Stamenića (po pripoveci Sandića). Ovaj film je 1975. godine snimak u obrenovačkoj Biblioteci. Za neke druge filmove traka je dobijena od Filmskog kluba Doma omladine Beograda, pod uslovom da to budu zajednički projekti i da se oni prikažu na godišnjoj beogradskoj smotri kao deo produkcije Filmskog kluba. Razvijanje filmova se radilo u Beogradu, a montaža u prostorijama Kluba. Ton je posebno sniman i naknadno sinhronizovan.
Tokom sedamdesetih nastali su i kratki igrani filmovi:
– “Ljubi me” Branke Bundalović
– “O idiotu po Dostojevskom”, “Alabama”, “O zločinu i kazni po romanu” (rađen za Novi Sad) i “Gore-dole” Zorana Torme
– “Veliki kalambur” Zorana Stamenića
– “Reka u opadanju” Koste Lozanića
Snimljeno je i nekoliko dokumenatrnih filmova (npr. film o raskopavanju obrenovačkih ulica pri uvođenju kanalizacije Pece Nikolića), ali ni jedan od njih nije dovršen.
Igrani filmovi su premijerno prikazani na beogradskoj smotri u Domu omladine. Obrenovačka projekcija je, 1975. godine, organizovana u tada novom objektu Biblioteke – Miloševom konaku.
Filmovi su, srećom, sačuvani (u arhivi Doma omladine u Beogradu). U Obrenovcu su ponovo prikazani u Biblioteci 2012. godine.
Sećanja članova Foto-kino kluba
“Važno je podvući da je ta grupa mladih stvaralaca funkcionisala kao jedna organska celina. Oni su se znali, voleli i družili i pre i posle početka rada u Klubu. Delili su iskustva i inspiracije, čitali iste romane, bavili se i poezijom, slikali, provodili mnoge besane noći u strastvenim debatama o smislu umetnosti i čoveka, itd… Glumac u jednom filmu je postajao režiser u drugom ili kameraman u trećem. Kino-klub je bio vrsta umetničko-spiritualne kelije, dobre bratije mladih i nevinih, žednih duha, istine i lepote – svega onoga što je našem jadnom, siromašnom, socijalističkom Obrenovcu iz tog vremena najviše falilo”.
(Zoran Stamenić – Žan)
“To je bio pravi duh Kluba, ali je njegova stvarnost bila drukčija: za neke filmove se moralo dobiti odobrenje komisije SSRNO, pa da od njih dobijeno podršku i sredstva za nabavku trake, razvijanje filma i sl. Neke, opet, druge, već snimljene su tek gledali i govorili da su dobri. Često smo mi sami nabavljali i kupovali sve što nam je bilo potrebno za film”.
(Sreten Lekić)
“Nemoj da veruješ pričama o Domu omladine. Kosta vodio Žana i mene jedno veče u Dom da se učlanimo, a njima baš mnogo nije stalo do našeg članstva, a Kosta je tu paradio kao nekakva veza. Ali, uvek sam mislio da je, kad je režija u pitanju, Žan bio naš Miloš Forman. Možeš to slobodno pred svima da kažeš. “Reka” je, po mom mišljenju, naš najbolji amaterski film”.
(Zoran Torma)
“Da, ali smo Kosta i ja uredno išli na filmske projekcije avangardnih i drugih filmova u Kino klub Doma omladine, učestvovali u njihovom radu kao članovi Foto-kino kluba “Obrenovac”. Oni su bili i producenti Kostinog filma “Reka u opadanju” i zaista su pomagali koliko su mogli… Nije Klub bio mesto samo za “elitu”, već su i drugi tu nešto radili i nečemu se naučili. I nije tu stvar samo u produkciji filma i fotografije, nego u jednoj posebnoj duhovnoj klimi otvaranja horizonata u polje duha, umetnosti, pa i filosofije”.
(Milan Peca Nikolić)
Ivana Janošević
