Veliko Duboko spada u red najlepših izletišta u okolini Obrenovca. Nalazi se kraj Save na putu Beograd – Obrenovac, između Bariča i Umke, na jednoj od onih kosa koje se spuštaju prema Savi od Avale, Kosmaja i Rudnika. Prosečna mu je nadmorska visina oko 200, a zauzima oko 600 hektara zemljišta koje je ispresecano romantičnim jarugama. Najveći deo terena je pošumljen (bagremom, hrastom, granicom, cerom, a pored starog puta i četinarima, a na zaravni prema Bariču i Maloj Moštanici na 58 ha Poljoprivredno dobro iz Umke podiglo je plantažni vinograd sa prvoklasnim italijanskim sortama vinove loze (Ana Marija, kardinal, ređina i dr.). U jednoj od najvećih uvala nalazi se odgajivalište fazana. U šumi se gaje srne, fazani i jarebice, a ima i druge divljači (zečeva, pa lisica).
Duboko je istorijsko mesto. Za vreme Turaka ono je bilo stecište hajdučke i ustaničke čete i zbegova koji su posle neuspelih buna u njegovim šumama tražili spasa od turske osvete. Pored toga tu je bilo i jedno od najpodesnijih mesta za ilegalne prelaze preko Save u Austriju i obratno. Karađorđe Petrović često se služio ovim prelazom sam i sa svojom porodicom, a od poznatijih ustanički vođa ovde su prelazili Pavle Popović iz Vranića, Antonije Pljakić, Karađorđev zet i vojvoda karanovački (1813.), i Hadži-Prodan Gligorijević posle u krvi ugušene bune 1814. Nedaleko od mesta prelaza preko Save pre dve godine nađena je, pored ostalih, i jedna puška sa srebrnim priborom za paljenje, za koju se veruje da je pripadala ili Pljakiću ili Hadži-Prodanu. Za vreme Prvog srpskog ustanka Karađorđe je u Dubokom izvršio 8. maja 1804. smotru svoje vojske kada je sa prvim topom pošao na Beograd. Toga dana – kako kaže Prota Matija u svojim “Memoarima”- na Dubokom je posle Karađorđevog pozdrava vojsci “svaki listak na drvetu ljudski glas uzeo i propevao…”.
Godine 1941., kad je izbio ustanak u Srbiji, u Dubokom su partizanske čete sa seljacima iz okoline sekle bandere, kidale telefonske i telegrafske žice, rušile mostove i tukle se sa Nemcima, a oktobra 1944., kad su poslednje nemačke divizije razbijale pod Avalom i kad su Nemci u većim ili manjim grupama ovde pokušali da se prebace preko Save, Duboko se poslednji put napilo ljudske krvi…
Na Dubokom se poslednjih godina mahom zadržavaju stranci, ali ga posećuju i naši izletnici. Njemu ne treba mnogo da postane ozbiljan takmac Avali, Kosmaju i drugim izletištima Beograda: potrebno je da se samo sagrade projektovani hotel kraj plantažnog vinograda i žičara od hotela do Baričke ade, a sve ostalo će samo po sebi doći.
Iz knjige: “Obrenovac i okolina”, izdanje 1963, str. 272
Autori knjige Vita Radovanović, dr Branko Jovanović, dr Jovan Milićević, dr Petar Vlahović, Sava Stanković i Momčilo Pešić
