Okružni fizikusi i sreski lekari, koji su bili aktivni u Srbiji u prvoj polovini 19. veka, imali su obavezu da imaju svoje ručne apoteke. Prvi tragovi o osnivanju apoteke u Obrenovcu potiču iz 1872. godine, kada započinje višegodišnja prepiska sa Ministarstvom unutrašnjih dela. Peripetije sa ministarstvom i komplikovana administrativna procedura nisu doneli očekivani ishod. Obrenovačka opština je osećala veliku potrebu za apotekom, jer su močvare koje su za sobom ostavljale Tamnava i Kolubara izazivale mnoge bolesti, a i bilo je mnogo akutnih bubrežnih bolesnika. Osim toga, najbliže apoteke su se nalazile u Beogradu i Šapcu. Zakon je izričito propisivao i pravilo da apoteku može da vodi jedino diplomirani farmaceut.
5. maja 1875. godine diplomirani apotekar Franc Franjke dobio je odobrenje da u Obrenovcu može otvoriti apoteku. Prvi doneti Zakon o apotekama i apotekarima u Kneževini Srbiji (koji je doneo knez Mihailo Obrenović 1865.), propisivao je da se po dobijanju dozvole – koncesije za osnivanje apoteke, ona mora osnovati najdalje u roku od godinu dana. U suprotnom, koncesionar je gubio pravo na dobijenu dozvolu. Franjke se potrudio da iz Beča nabavi sve što je bilo potrebno za apoteku. Roba je pristigla preko Zabrežja brodom, a on je apoteku uredio za nepunih pet meseci. Zakon je dalje propisivao da nadležna komisija pregleda apoteku i izda odobrenje za početak njenog rada.
Tako je, 25. oktobra 1875. godine posle pet dana ispitivanja, apoteka “puštena u javni saobraćaj”, te se upravo ovaj datum uzima kao datum osnivanja prve apoteke u Obrenovcu. U apoteku se tada ulazilo gotovo na prstima. U njoj je uvek bila hladovina, na drvenim rafovima su bili poređani porculanski sudovi i stalene teglice, a prostorijom se širio miris lekova. Na sredini prostorije se nalazio veliki sto sa svim apotekarskim spravama za pravljenje lekova i vagom. Odmah iza apoteke se nalazila komora za materijal sa ormarima pod ključem u kojima su stajali jako dejstvujući lekovi i otrovne stvari. Ispod dućana se nalazio podrum. Bio je to do tada neviđeni prizor za Obrenovčane.
Osnivač apoteke Franc Franjke ostao je u Obrenovcu narednih devet godina. Potom je apoteku prodao Bogoljubu Kovačeviću iz Novog Sada, koji je vodio do pred sam balkanski rat, kada je ustupio na vođenje najstarijem sinu Milanu. Posle Prvog svetskog rata, on je obnovio ruiniranu apoteku i ubrzo potom je dao prvo pod zakup, a onda i prodao 1922. godine magistru farmacije Marku Stojanoviću iz Beograda. On je stanovao tik uz apoteku i po svemu bio izuzetan čovek, omiljen i uvažavan u Obrenovcu.
22. aprila 1931. godine, prema odredbi novog Zakona o apotekama, ova apoteka je registrovana na ime Marka Stojanovića. Godine 1946. apoteka je sekvestirana, tj. njenom sopstveniku je privremeno oduzeta u cilju konfiskacije. Ona je, dakle, prešla u državno vlasništvo, ali je Stojanović vodio kao upravnik sve do 1949. godine. Apoteka je sve do 2010. godine bila u sastavu obrenovačkog Doma zdravlja.
Osim ove, u Obrenovcu je od 1935. godine radila i apoteka Dušana Drajića, magistra farmacije školovanog u Beču i Pragu. Prema sačuvanoj fotografiji ove apoteke, vidi se da je bila uređena i opremljena propisnim nameštajem i opremom. I ova apoteka je posle Drugog svetskog rata nacionalizovana, ali je namena ovog prostora ubrzo promenjena.
Ivana Janošević
