Slavske pripreme (neka davna i drukčija, al obrenovačka priča)
Vreme je slava.
Baš ovih dana, vrativši se s jedne slavske večere, pomislih koliko je pre sve bilo drukčije. Po pričama mojih ukućana o nekim godinama pre onih koja i sama pamtim, u mnogim obrenovačkim kućama bili su slični prizori. Pre svega, Nikoljdan i Jovanjdan se nisu mogli ni zamisliti bez snega. Nije džabe nastala krilatica "jovanjski mraz".Read more
Slavske obaveze današnjeg Obrenovčanina
Moja prva asocijacija na pojam slave je zima, i to hladna, sa dosta snega, a ne bih pogrešio i ako bih rekao da je obrnuto, da me zima asocira na slave. Nekako mi to ide jedno uz drugo. Bar je tako bilo nekada. Sećam se da su nas kao klince vodili u Rvate, kod tetke i teče na slavu Andrijevdan, 13. decembra, i da smo već tada gazili sneg do kolena. A onda kad sa debelog minusa uđemo u zagrejanu prostoriju u kojoj se slavilo, zajapurimo se od vrućine jer je teča naložio peć "kreka veso" skoro do usijanja. Sećam se i dedinih priča da su zime nekad bile toliko jake da su ljudi iz Preka (preko Save) prelazili preko zaleđene reke i tako odlazili na slave kod rodbine i prijatelja na Zabrežju i u Obrenovcu. Obeležavaju se slave i danas. Ali, sad je neko drugo vreme. Sve se promenilo, čak i klima. Uobičajene niske temperature i snegovi koji su ulepšavali slavski ambijent postali su retkost. Umesto na saonicama koje su ulicama Obrenovca vukle konjske zaprege, svečari na slave odlaze automobilima koji ispod hauba motora kriju ko zna koliko konjskih snaga.Read more
Brižit Bardo i Miša Tandža - Razlika između bivše glumice i čoveka koji nikada nije glumio
Umro Miša Tandža. Ma je l' moguće?
Ko bi se setio da i Miša Tandža može da umre. Valjda zbog toga što je bio veseljak, vickast, iako je bio hrom.
Radio je u servisu za popravku televizora. I radio aparata. Naglašavanje i radio-aparata je zbog nadimka koji se rimovao sa "trandža", što znači - tranzistor.Read more
Kako (ni)smo postali srećno mesto – priča o Obrenovačkoj banji
Pričati ili pisati o Obrenovcu, a ne pomenuti Obrenovačku banju skoro da je nezamislivo. Sedam decenija pre nego što je Obrenovac postao poznat kao grad u kome je izgrađena najveća termoelektrana u Jugoslaviji, naša varoš se pročula po svojoj mineralnoj vodi i njenoj lekovitosti. Od tada do danas Obrenovac je prešao dug put od palanke kaljavih ulica do modernog grada. Menjale su se istorijske prilike, države menjale imena, ulice nazive, smenjivali se predsednici opština, a samo banja ostade na istom mestu. Čak i u istoj zgradi u kojoj je i nastala početkom dvadesetog veka. Da budemo iskreni, i ne pridajemo joj neki poseban značaj, jer je postala nešto što je sastavni deo našeg života.Read more