Šef Mesne kancelarije u selu Orašac zatrpan je hrpom poslova. Vrata otključava pre sedam časova, a kad kazaljke na starom časovniku pokažu petnaest časova, on ne napušta posao, ne stavlja ključ u bravu, ne ostavlja, ono što može danas, za sutra. Jer, sutra je kamera njegovih obaveza još veća. Zna on to, već godinama, dobro.
Otkuca stari časovnik u šesnaest, sedamnaest časova. U ovo doba godine to je već mrak. Psi u seoskim dvorištima počinju da se dozivaju, a domaćini su kod kuće jer njihovo radno vreme određuje večni časovnik – sunce.
U Mesnoj kancelariji sela Orašac čkilji slaba sijalica.
Nagnuta nad stari sto, ostavlja svoj posao čovek koji je prvi administrativni radnik za gotovo četiri ipo hiljade stanovnika četiri sela: Vukićevice, Drena, Ljubinića i ovog u kojem radi i živi.
Ni više od deset sati nije ovom čoveku dovoljno da završi sve ono što treba da uradi.
Do Mesne kancelarije u Orašcu, iz ova tri sela, nema autobuske veze. Do Obrenovca, povezuje ih asfaltni put Obrenovac – Banjani.
Pisci materijala koji čitamo vele da je orašačka mesna kancelarija smeštena u novim prostorijama zadružnog doma. Međutim odmah potom, dodaju da bi trebalo preurediti propale zidove, a olajisan pod prekriti linoleumom. I ono što se zove nameštaj trebalo bi hitno promeniti. Salu za venčavanje treba doterati da koliko-toliko može da služi toj svečanoj svrsi.
Kakve će ove prostorije biti kada se bude moglo reći da su stare? Verovatno onako kako je opisana kancelarija u Piromanu, koja “pokriva” još Brović i Trstenicu, sa ukupno tri hiljade stanovnika: uđete na glavni ulaz zadružnog doma, pa kroz hladan i zapušten hodnik, kao u napuštenom zdanju, naiđete na polomljena vrata. Stvara se asocijacija da je tu, davno, bilo poprište nekog ozbiljnog okršaja. Uz Mesnu kancelariju zvrji prazna jedna soba koja bi, kada bi se preuredila, bila kao stvorena za venčanja. Naravno, plafon bi majstori trebalo da spuste bar za metar ipo, u obe sobe, jer samo tako bi mogle da se ugreju. To bi, izračunato je, sve stajalo oko 25 hiljada dinara.
Kancelarije u Orašcu i Piromanu, po svemu sudeći razlikuju se samo u jednom: jedna ima pridev da je nova, a druga – nema. Po svemu sudeći, i ovoj prvoj je suvišan.
25. decembar 1974.
Slobodan Stojićević