OBRENOVAC, jula. Kako su automobnli ušli i u modu i u upotrebu, to naš Obrenovac pored državne i privatne lađe (ove druge plove i Kolubarom do samog Obrenovca), ima i automobilski saobraćaj i to autom g. Antonovića i automobilom Grand Hotela iz Valjeva. Pored toga redak je dan da kroz Obrenovac ne prođe bar deset automobila, a praznicima i za vreme svečanosti ima ih i do stotine! Kad se malom lađom dođe do mosta na Kolubari, onda se kolima ili peške pređe jedan kilometar do varoši po putu, koji je nekada bio osobito dobar, ali je danas napušten i trebalo bi ga u celoj njegovoj širini opraviti. Naročito treba opraviti mostove a u prvom redu onaj kameni koji su Austrijanci za vreme rata porušili i sad je na tom mestu uži drveni most. Ako se pričeka još koja godina nestaće i onog tesanog kamena, pa će restauracija ovog mosta koštati mnogo više!
Naše ulice su u glavnom dve dugačke i paralelne: Valjevska i Šabačka sem poprečnih koje su kraće, i one su dovoljno široke. Istina mi nemamo još tačan varoški rejon niti definitivan plan, ali i ovake ulice, kakve su, poslužile bi dobro i u velikim varošima. To mora biti da je krivo nekim građanima i zato po čitava tri metra ispadaju iz starog fronta i zidaju razne šupe i magacine kod tolikih i tako prostranih avlija! I vlast to tolerira mesto da zabranjuje i da ruši?!
Naša opština mora više obratiti pažnje na ulepšavanje varoši, jer mi nemamo još uređene pijace koja dolazi kao prva potreba u svakom naseljenom mestu. Isto tako treba zabraniti svakome građaninu da može zidati nakaradne kuće ili izlaziti iz linije ulice.
Naši građani misle da se varoš može urediti i ulepšati bez materijalnih žrtava, a ja mislim obratno se Obrenovac, koji ima budućnost i to veliku zbog svoje Banje, koja je u samoj varoši, može urediti i ulepšati samo jednim većim zajmom, koji mora biti dugoročan te će tako i biti neosetno plaćan, i neće pasti na jednu generaciju, upravo na ovu koja je na svojim leđima podnela i sve ratove i sve ostale teškoće koje je preživela. Ne treba se bojati ovakvog duga, jer će Obrenovac kroz koji mesec dobiti i željezničku prugu koja će ga vezati s Beogradom, a to će mu biti samo od koristi i olakšaće mu njegov napredak.
* *
Čudna je stvar da okolina Obrenovca koja je natapana i Tamnavom i Kolubarom nema baštovana, nego, na žalost, sva se zeleni donosi skoro iz Beograda. Zar se naš Obrenovac ne može ugledati na Novi Sad koji je pre rata snabdevao sa zeleni čak Budim Peštu, a danas snabdeva Beograd? Zar je Obrenovcu teško da primi na sebe tu ulogu, i da pored Beograda bude liferant i Valjevu? Ja mislim da treba samo malo dobre volje i Obrenovac bi postao retko bogato mesto.
Danas, nije čudo da je obrenovačka pijaca mala i skupa.
Naš je svet apatičan i zato pogledajte naše duboke bašte, koje su često puta po hiljadu kvadratnih metara i više; one su zaparložene i mi kupujemo zelen na pijaci!
Zbog toga su jaja šest groša a za Beograđane, koji dođu da se kupaju, piljari prodaju i po sedam i po groša komad!
– Neka plate, nije to za njih mnogo, i ne dolaze nam oni svaki dan! To je bedan i jadni izgovor ovih pljačkaša.
Na žalost sve koji nisu rođeni ovde smatraju kao strance koje treba globiti, i zato je pre neki dan praskao kod “Malog Pariza” jedan Beograđanin kome je sarač hteo da naplati dvadeset dinara samo da mu malo ušije putničku torbu.
P.
Pravda, 7. jul 1928.
