Obrenovac, 17. marta – Sinoć između 7 i 8 časova ušao je neki nepoznati lopov kroz prozor u stan, upravo u spavaću sobu Nikole Tomića ovdašnjeg kafedžije. Pošto je verovatno znao šta ukućani rade u to doba lopov je bio komotan. Ukućani su bili za večerom, a posluga u kafani jer je subota pijačni dan u Obrenovcu pa ima mnogo gostiju seljaka.
Lopov je znao još vešto gde stoji novac. Dletom je podigao tablu stola i tako je bez muke izvukao fioku u kojoj je bilo sve pokretno bogatstvo dugogodišnjeg obrenovačkog kafedžije. Otvorivši fioku on je pokupio sve. Uzeo je i ono što mu treba i ono što mu ne treba. Tako je i uzeo protokolaciju, mesno i lično pravo gazda NIkole Tomića. Poneo je priznanicu Građevinske banke kod koje je kafedžija uložio 160 bonova ratne štete, obveznice 7 od sto zajma u nominalnoj vrednosti 2.500 dinara, u gotovu preko 6.000 danara, 3 duvanska i 3 loza Crvenog Krsta, 7 komada bonova ratne štete, 10 dukata i ceo nakit pokojne mu žene u vrednosti preko 56.000 dinara, zatim jedan ceo nakit za srpsku nošnju: zlatnu granu veliku, srebrnu granu običnu, 4 para zlatnih minđuša sa brilijantima, jedan srebrni muški sat starinski sa slikom lovca sa kerom na jednoj strani a na drugoj sa goveđom glavom.
LOPOV SA ŠIMI CIPELAMA
Interesantno je da je lopov bio u šimi cipele. Da li je njegov trik ili njegova nepažnja, tek po sobi su ostali beli otisci šimi cipela. Ugazio je bio u nešto belo.
Gazda Nikola imao je običaj da se pre spavanja umije, a subotom i da noge opere. Njegova podsvojkinja Dragica kći počivšeg Pere Dimitrijevića voskara ušla je u sobu da donese vodu i da spremi sve što treba pa, videvši otvorenu fioku i neke hartije po podu brzo se vratila i izvestila o tome ukućane koji su pa veliko zaprepašćenje konstatovali drsku svađu.
U ISTRAZI UČESTVUJE CEO OBRENOVAC…
Poglavar, jedan kmet i dva pandura kojima je odmah javljeno za krađu potrčali su kao bez duše, a pre njih sakupio se ceo komšiluk i gosti iz kafane. To ljubopitstvo omelo je pravilan tok istrage. Otisci pristiju na politiranom stolu lako bi se mogli snimiti, a takođe i tragovi nebi bili ugaženi, ali to za palanku nije važno. Obrenovac se sad pita gde je lopov, Na koju li je stranu umakao? To se pitaju prvo ukućani i ceo komšiluk, a zatim i cela varoš koja se odamh dala u traganje.
Sumnja je prvo pala na neke seljake. Sinoć su komšije trgovci Kostić i Lazić upregli konje popeli u fijaker sestrića gazda Nikolinog i dva pandura i odjurili ka Stublinama. Do Stublina nikoga nisu stigli izuzev nekoliko seljaka koje su zaustavili, pretresli i ne našavši ništa vratili se u Obrenovac.
…I MESTO LOPOVA NAILAZI SAMO NA JEDAN PAKET…
Sestrić gazda Nikolin Milan Mikić celu noć je tragao po varoši i u 3 sata ujutru već je bio na železničkoj stanici motreći pažljivo na putnike ne bi li primeti lopova sa šimi cipelama. Ali taj se gospodin nije pojavio, a možda se i nadao tome kolaču pa je otišao do obližnje železničke stanice, u Zvečku ili Barič verovatno, jer takva gospoda ne živi u selu.
Na mesto stigao je vozom jedan paket koji je odnet odmah u policiju, a fijekerista Voja, čovek inače siromašan opterećen decom, ošinuo je konje i poterao ih ka kafni gazda Nikole.
– Ko zna, možda će sve rasvetliti pronađeni paket, govorio je poluglasno.
Uz put je naišao na trgovca Branka Lukića i, razume se, ispričao mu stvar o paketu. G. Lukić je našao da je stvar oziljna i, baš kad je vaš saradnik uzimao podatke u kafani doleteo je i on pa su svi otišli u policiju gde je paket otvoren i on je donekle razjasnio celu stvar.
…KOJI JE OBJASNIO CELU STVAR…
Pošto je izvršio krađu, lopov je otišao kod svog jataka. Tu je pregledao svoj plen i video da ne može podići založene bonove, da ne može izvršiti naplate po menicama, a nije mu trebala ni protokolacija i drugo pa je sve spakovao ujedno i ovako adresirao na paketu:
G. šef železniča stanica Obrenovac, za g poglavara sreza posavskog Obrenovac.
Za g. Nikolu Tomića kafedžiju Valjevska ulica Obrenovac.
Vrednost 200.000 dinara.
…ALI JE LOPOV I DALJE OSTAO NEPOZNAT…
Latinicom je napisao “Društvo Gep” i opet latinicom Beograd, a ćirilicom slova V. R. A.
Policija je izgleda ušla u trag i nastaviće energičnu istragu, mada je lopov još uvek nepoznat. Obrenovčani, razume se, “pomažu” policiju na svoju ruku, ali se policija ne osvrće na njih što im izgleda čudnovato.
Vreme, 18. mart 1929.
