Ima li ičeg što odoleva zubu vremena uspešnije od vašara? Mislite da to nije tačno? Da ono što pod tim imenom poznajete više ne postoji, ili da je sasvim drugačije od onoga što su poznavali vaši roditelji, ili njihovi… No, čak i da su vašar samo kulise onoga što se na njemu zbiva, traži i nalazi, teško se može poreći uporno, autonomno, asinhrono trajanje forme ispunjenja te… iskonske i univerzalne potrebe ljudske za utapanjem u vrtlog tržnice, pozornice, praznika jela i pića, igre, hazarda, atrakcije, parade, korzoa… jer vašar ne možemo ni definisati, ni opisati. Možemo ga samo… nabrajati. Pa i te se kulise menjaju neuporedivo sporije od svake mode i talasa tehnoloških inovacija.
Na vašaru ćete potražiti poslasticu čije ste ime i ukus davno zaboravili. Ili ih niste ni znali. Poželeti jagnjetinu sa panja. Kupiti licidersko srce. Takmičiti se da osvojite dranguliju nepoznate namene. Gledati veštine i predstave strane vašem senzibilitetu. Ni sva sila iskustava sa filmskim avanturama ili virtuelnim igricama poslednje generacije neće vas učiniti nezainteresovanim za uživanje u jednostavnim, bajatim, naivnim igrama u senci vašarskog šatora. Za uzbuđenja u vožnji ringišpilom. Vratolomijama vozača na zidu smrti. Ekshibiciji gutača plamena i noževa…
Pokušaćete da kupite jeftinije ono što ste hteli. Ili kupiti i ono što niste. Istrpeti vrućinu, prašinu, buku, kišu, bol u nogama, odlučno zaboravljajući, bar na jedan dan, na klimatizovane i udobne tržne centre punije svega i svačega od svakog vašara. Ili, naravno, doći da prodate ili pokažete bilo šta od toga. A možda – jednostavno doći, ne tražeći za to nikakvog razloga. Osim toga da je – vašar. U Obrenovcu! U kalendaru vašara u Srbiji, obrenovački zauzima dva mesta. Petrovdan i Krstovdan. Koliko liči na druge, a koliko je poseban, teško je reći. Kao i definisati vašar uopšte. Ali je lako osetiti svu zavodljivost tog samoniklog i spontano kreiranog spektakla. Podleći snazi njegovog magnetizma, poput desetina hiljada drugih, u zbunjujućem mnoštvu koje kida sve poznate dimenzije ovog grada.
Tako je vašar i sam osobeno svedočanstvo vitalnosti Obrenovca. Uravnoteženosti njegovih centripetalnih i centrifugalnih sila. Koje, kao na snaznoj i uzbudljivoj vašarskoj vrtešci, čine da ovaj grad živi i tamo i ovde, kao predgrađe metropole, pogleda uprtog u nju i u zamahu smeranog iskoraka ka svetu koji ona simbolizuje, ali i kao centar jednog posebnog bogatstva života, kojem se uvek vraća i ka kojem se stremi, ništa manje voljno i snažno.
Nenad Radojičić
Izvor: Obrenovac, fotografski zapisi
Miladin Čolaković
