“Definitivnom odlukom Ministarstva prosvete, 6. oktobra 1922. godine, otvorena je zvanično Gimnazija u Obrenovcu… U međuvremenu, članovi privremenog odbora uzeli su kuću popa Živana K. Popovića iz Ljubinića u zakup, sa kirijom od hiljadu dinara mesečno. Sa popom je odbor imao velike i stalne kubure. Nije hteo da vrši opravke na zgradi, da ogradi dvorište, povećavao je kiriju, pretio sudovima i druge neprijatnosti stvarao. Kažu da je bio veliki gazda i škrtac i baš zato je, vele, bio ovako nezasit i nezajažljiv”.
Ovo je hroničar zapisao u Letopisu obrenovačke gimnazije koja sve ove godine slavi pola veka postojanja. Od 9. decembra pa do 9. maja iduće godine, Gimnazija će raditi u znaku nesvakidašnje svečanosti.
Prošlo je 50 godina. Nevolje s popom Živanom su davno prestale, ali sa večitim materijalnim teškoćama, Gimnazija se bori i dan-danas. Zbog njih je i proslava počela mesec dana kasnije. U sveže okrečenoj zgradi, u Ulici maršala Tita, dočekala nas je direktor obrenovačke Gimnazije, profesor matematike Vida Andrejić. Pokazala nam je prvu upisnicu, od 1922 – 1923. godine i Letopis škole pisan lepim i čitkim rukopisom učitelja Ace Šegovića.
Autoritet starog profesora
Na požutelim stranicama upisnice i Letopisa , čitamo imena prvih direktora škole, prvih profesora.
Prvi direktor Privatne gimnazije u Obrenovcu, bio je Mihajlo Grujičić. Za to vreme direktori su bili još trojica profesora: Vladimir Radivojević, Mihajlo Jovanović i Timotije Klimčuk, koji je bio direktor 14 godina, sve do 1. marta 1945. godine. Timu Klimčuka, jednog od najpopularnijih ljudi u istoriji obrenovačke gimnazije, i danas pominju učenici ove škole. Kažu da je to bio izuzetan pedagog i veoma pravedan čovek. Koliko je bio veliki autoritet može se videti iz primera koji nam je ispričala direktorka Andrejić.
– Nameravala sam da se upišem na Mašinski fakultet. To sam čvrsto odlučila. Ali, Tima Klimčuk mi je rekao: “Nu, ti si žensko i najbolje da upišeš matematiku”. Naravno, posle toga nisam ni pomislila, da bih mogla da učinim nešto drugo. Jer, to mi je rako Tima Klimčuk.
Do rata su u obrenovačkoj gimnaziji radila 54 profesora. Između ostalih, kao apsolvent Filozofskog fakulteta, 1922. godine, zaposlila se i Desanka Maksimović, pesnikinja. Te godine u prvi i drugi razred upisano je 65 učenika.
Ponovno upoznavanje drugova
Učenici Gimnazije, njih 447, koja je pre dve ipo godine osvojila prvo mesto u testiranju znanja učenika beogradskih gimnazija iz svih predmeta, potvrdili su se još jednom. I oni i njihovi profesori, pokazali su pred nekadašnjim učenicima prve generacije, maturantima prve posleratne generacije, 1947. godine, pred roditeljima i javnošću da umeju dostojno da obeleže jedinstven jubilej.
– Mnoge drugove nisam ni poznao – kaže Vladeta Biljić, pravnik, jedan od učenika prve generacije. – Upoznao sam ih ponovo. Istina je da stariji uveličavaju lepotu prošlosti, ali ne mogu da se ne divim sadašnjim generacijama ove Gimnazije.
Doktori nauka: Laza Tomanić, Radomir Ašković, Živorad Adamović, Rade Stojanović, Nada Grbić, Zaga Mićić… Ljubinka Nikolić je asistent na Poljoprivrednom fakultetu, Dušan Avramović docent na Medicinskom fakultetu… Svi su bili učenici ove Gimnazije. I umetnici koji su pozvani da učestvuju u proslavi: Dragan Aleksić, Aleksije Marjanović, Jelka Slavković, Dragan Ivošević, Voja Stamenić… Od sadašnjih 3o profesora obrenovačke gimnazije, sedmoro su bili njeni đaci.
Jučerašnji susret 5o generacija bio je, neminovno, vraćanje u prošlost, onu dragu, nezaboranu – đačku.
11. decembar 1972.
Slobodan Stojićević
