Poslednji put sa Tomom, sreo sam se po svoj prilici, na istom mestu gde smo se i upoznali polovinom “osamdesetih” – u kafani “Novo proleće”. Nisam imao sreću da mi predaje istoriju, kao većini mojih najbližih prijatelja, pa je naše poznanstvo od početka bilo kafansko, što mi je svakako olakšavalo komunikaciju sa čovekom koji je bio „strah i trepet“ za svako neznanje, praznu priču ili intelektualnu neodgovornost.
Upamtio sam da sam ga tada, kao svežeg penzionera, nagovarao da počne da piše sećanja: “Bilo bi to dragoceno štivo”, ubeđivao sam ga, ali ne znam da li je išta u tom smislu ostavio iza sebe; šteta ako nije, premda bi se tada na neobičan način potvrdio moj intimni doživljaj Tomislava kao obrenovačkog Sokrata.
Istorija je učiteljica života, a Toma Jeremić je bio profesor istorije, i zakleti neprijatelj svih silovatelja “naše učiteljice”. Jeste, kvario je omladinu. Ne odreda, već samo nas koji smo hteli da nas “pokvari”. Za razliku od sadašnjeg vremena koje se odlikuje visokim stepenom disperzije informacija i znanja kada se “guglanjem” može pronaći šta god se poželi, pre trideset i više godina Toma je bio naš “pretraživač” koji nam je na “Nikola” odgovarao sa “Milošević – Antropološki eseji”, na “Žika” dodavao “Pavlović – Ispljuvak pun krvi”, na “Propast” nadovezivao se sa “Zapada – Osvald Špengler”, “Naoružani” dopunjavao rečima “prorok – Isak Dojčer”… Da, zbilja nas je kvario.
U školskoj učionici srelo ga je mnogo dece, ali za Tomin sto u kafani, boga mi, nije se moglo tek tako. Prema gluposti je bio beskompromisan i grub, prema lenjom mozgu još rigorozniji.
“Navedi mi jednu demokratski uređenu državu?”
“Demokratska Republika Nemačka!”
“Sedi, i ne progovaraj više.”
Istina, mnogi su ga se i klonili “osamdesetih” zbog disidentske reputacije. Nije bilo malo onih “Ješa” koji tada u Tomino društvo nisu hteli da se mešaju. Hapšenje sa “dvadesetosmoricom” u proleće 1984. učinilo je da ostane bez posla i zvanja profesora Gimnazije, što, kako jednom reče: “Nikad nisam hteo da postanem, osim čitavog života!”. Vraćen je na posao sudskom presudom.
Status profesora Gimnazije voleo je više od svih funkcija, a imao ih je tokom života kao pomoćnik ministra prosvete, narodni poslanik, menadžer GO Obrenovac, a bio je i na više stranačkih funkcija u okviru Srpskog pokreta obnove, kome je pripadao.
Brzomisleći briljantni Tomislav Jeremić napustio nas je u vreme majskih poplava 2014. Nedostajaće nam svih budućih godina.
Aleksandar Maksim Popović