Obrenovac, 16 maj
Zabrežje i Obrenovac imali su strašnu noć. Gorela je ogromna strugara sa mlinovima firme Mitar Simović i sinovi iz Zabrežja, na dva i po kilometra od Obrenovca. U ciframa požar je katastrofalan. Izgoreo je veliki četvorospratni magacin, a takođe su uništeni velika stolarska radionica i stanovi činovnika firme. Vatra je progutala 80 vagona pšenice i 20 vagona pšeničnog brašna. Šteta prelazi preko 4 miliona dinara. Da nije bilo ogromnog požrtvovanja obrenovačkih građana i da nije bilo dejstva požarnih četa iz Beograda, Valjeva i Šapca desila bi se još veća nesreća.
Ogromna prostrojenja firme čija se vrednost ceni na 40 miliona dinara bila bi progutana plamenom da nije bilo ovog požrtvovanja. Ko zna možda bi bilo i ljudskih žrtava. Jer, u blizini samog mlina nalazi se veliki benzinski rezervoar sa 2 i po miliona litara benzina. A malo dalje nalazi se fabrika špiritusa sa 20—30 vagona alkohola.
Panika u građanstvu
Moglo je biti pet i po časova popodne. Rad na ogromnoj strugari sa tri mlina bio je već stao. Oko 500 radnika već je počelo da se razilazi, a činovnici su se povukli u svoje stanove. Spustilo se veče.
Voda iz poplavljene Save razlivala se na sve strane.
I onda, odjednom, kao iz vedra neba začuli su se uzvici: – Vatra – vatra.
To je bilo dovoljno da se stvori panika. Na sve strane potrčali su deca, ljudi i žene. U prvoj uznemirenosti niko nije umeo da se snađe. A vatra je probijala kroz krov stolarske radionnce, gde se rendiše građa.
Nesreća je bila u tome što nigde nije bilo pri ruci odgovarajućih sprava za gašenje požara. Zbog toga su bila upotrebljena najprimitivnija sredstva. Voda je prenošena do mesta požara u kofama.
Više od čas i po vatra je besnela, i nikako nisu dolazili požarnici, iako su odmah posle izbijanja požara obaveštene vatrogasne čete u Valjevu, Šapcu i Beogradu. Najzad, oko osam i po časova, pojavila su se vatrogasna kola na drumu od Šapca. To su bili šabački požarnici. Čim su požarnici stupili u dejstvo, osetilo se da vatra počinje da popušta.Vatrogascima su pomagali i sami građani.
Vlasnik strugare g. Aleksandar Simović leteo je na sve strane i izdavao svojim radnicima naređenja kako da gase požar. Radovima na gašenju požara rukovodio je i g. Nikola Gros, knjigovođa firme Simović i sinovi, čiji je stan već bio progutao.
Zanimljivo je da se vlasnik strugare g. Aleksandar Simovnć, u trenutku kad je izbila vatra, nalazio na jednom pogrebu u Obrenovcu. Plameni stubovi videli su se u to vreme čak u Obrenovcu iako je on oko dva i po kilometra udaljen od Zabrežja. Neko je tada skrenuo pažnju g. Simoviću da se požar verovatno pojavio na njegovoj strugari. On je odmah sa nekoliko svojih prijatelja otišao u Zabrežje.
U samom Obrenovcu nastala je panika, kad se saznalo da se pojavio požar u Zabrežju. Mnoštvo građana poletelo je u Zabrežje, a isto tako došao je i veliki broj seljaka iz okolnih sela, koji su učestvovali u gašenju požara.
Vatrogasci iz Beograda stigli bi znatno ranije da nisu imali teškića kod Bariča, gde se Kolubara razlila po putu na dužini od 1.500 metara. Komandir beogradskih požarnika g. Milisavljević odmah je našao neke skele, pomoću kojih su se požarnici prebacili na drugu stranu druma zajedno sa velikim vatrogasnim tenkovima pa su se zatim prebacili u Zabrežje.
ISTRAGA
Danas je vođena istraga o uzroku požara. Utvrđeno je da se požar pojavio prvo u radionici za rendisanje građe. Zanimljivo je da se u ovoj radionici već deset dana nije radilo. Zbog toga islednici sada sa velikom pažnjom saslušavaju pojedina lica i vrše uviđaj da bi ustanovili uzrok požara.
Pretpostavke o uzroku požara su razne. Jedni veruju da je posredi zlonamerna paljevina, dok drugi isključuju ovu pretpostavku. Najviše ima verovatnosti pretpostavka po kojoj je požar izazvan upaljenom cigaretom.
Neki od nesmotrenih prolaznika ili od zagrejanih gostiju jedne obližnje kazanice, prolazeći pored ove radionice mogao je slučajno da baci zapaljenu cigaretu na šuške od drveta i tako prouzrokuje ovaj nezapamćeni požar.
Zgrada i njena postrojenja, kao i celokupna roba bili su osigurani tako da vlasnik neće pretrpeti štetu.
R. G.
Pravda, 17.05.1937.
