Čim padne neka veća kiša, moji prijatelji me se naprasno sete i tako zovu da pitaju za zdravlje, a uzgred, onako čisto informativno, da li će biti poplave. Onda se ja malo šalim sa njima, pa ih kroz zezanje malo kao plašim, ali na kraju kažem da nema mesta za brigu.
Tako je bilo do sada, ali bojim se da neke naredne godine, ja ne počnem da okrećem njihove telefone. Sećam se kada sam uoči velike poplave razgovarao sa Kalabom, šumarom iz Zabrana. Rekoh mu da će za 5 sati voda nadoći 6 m, on ućuta i ceo minut reč nismo progovorili. Na kraju reče hvala, a šta da kaže? Spasao je samo ono što je uspeo da spakuje u auto. Ne sećam se da li mu odgovorih: “Molim i drugi put” – šalim se – nisam.
Radno mesto mi je takvo, da u vanrednim situacijama, pratim i analiziram razne podatke. Najviše podataka skidam sa interneta, sa sajta RHMZ.
Tu su i najave o padavinama. Satelitski snimci oblačnih sistema. Ovo je sa italijanskog vojnog satelita, ima i drugih, ali ovaj mi je omiljen.
Podatke o vodostaju Save kod TENT-a A i B dobijam od službi na crpnim stanicama. Kada je frka, te podatke šaljem jednom meteorologu u RHMZ, a on onda izračuna i kaže mi koliko će Sava nadoći, ili opasti. Nećete verovati, ali za vreme poplave, njihov matematički model je davao podatke sa tačnošću +/- 2 cm.
Nego, jesmo li bezbedni? Nismo. Malo se toga uradilo od poplave do sada. Ako padne neka velika kiša, opet ćemo plivati. Džakovi sa peskom nam neće pomoći. Kolubara je bujična reka. Ona zna da naraste nekoliko metara za dan. Predlažem da pročitate ovaj moj tekst.
Tu noć, izmedju 24. i 25. juna 2010., spavali smo mirno. Nismo se plašili, jer nismo bili svesni opasnosti, a imali smo sreće, svi mi. Ili možda nismo? Da je voda tada ušla u Obrenovac, bila bi mnogo manja poplava, pa bi se za ovu veliku ozbiljnije spremili. Ili ne bismo? Evo prošlo neko vreme, a mi treniramo punjenje džakova. Kao da nas džakovi sa peskom mogu spasti. Sve mislimo sad smo mirni narednih 1000 godina.
Na dijagramu iznad, iz pomenutog teksta, se vidi da je Kolubara tog juna 2010. godine dostigla kotu 9 m i počela da preliva nasip. Tada je za 2,5 dana porasla 5,5 m. Bilo bi nam vrlo važno da znamo koliko je kiše tada palo. Taj podatak nam je dobar orjentir, da znamo kad treba da počnemo da paničimo i da počnemo da prenosimo belu tehniku na sprat. Sada bar znamo dokle voda može da dodje.
A da vas sad malo uplašim? Može? Ova poplava nije 1000 godišnja voda, po rečima jedne Dr sci iz Instituta “Jaroslav Černi”, ovo je bila stogodišnja voda.
Mnogo sam odužio, a mogao bih da pišem još o tome šta bih ja to uradio, da se odbranimo od neke nove poplave. Ako vas interesuje, vi pišite na info@obrenovac.org, a oni će meni reći da nastavim da pišem.
Vojin Nestorović
