Prva svoja diplomatska pisma napisao je Prota Matija Nenadović na Zabrežju u kući Pantelije Ružića. Bilo je to poslednjeg dana u februaru ili prvog marta 1804. godine. Ta kuća, koja je preko sto pedeset godina odolevala zubu vremena, i danas stoji, samo je prepravljena. Pripada jednom od potomaka starog Ružića – Nikoli Ružiću.
Nije bilo lako Proti da napiše ova pisma. Izgovaro se da ne zna ni jednom običnom popu da napiše pismo, a kamoli mitropolitu Stratimiroviću i princu Karlu (ili general-komandi), od kojih je trebalo tražiti pomoći, pa se zatim branio da nema ni divita, ni pera, ni hartije… A kad mu pop Jakov iz Boljevca (u Sremu) sve to donese, nije imao kud nego da pređe u Zabrežje, u kuću svoga rođaka Pantelije Ružića, i tu klečeći na maloj stolici poče da piše noću prema svetlosti sveće koju je Pantelija držao. Tako je napiso dva pisma: jedno mitropolitu Stratimiroviću, a drugo princu Karlu ili general-komandi. U pismima je opisao zulume koje je srpski narod trpeo od janičara, pa kako su Turci posekli sve one Srbe koji su nekad bili u frajkoru i najzad kako se narod digao na ustanak. Molio je “da carstvo austrijsko pruži ruku i ovaj nevini narod kakvim načinom zna izbavi od propasti konačne”. Na kraju je tražio za Srbe “džebane”, topova i oficira.
Sutradan Prota je odneo pisma na boljevački čardak, gde ih je zapečatio crvenim voskom i poslao adresantima.
Iz knjige: “Obrenovac i okolina”, izdanje 1963., strana 153
Autori knjige Vita Radovanović, dr Branko Jovanović, dr Jovan Milićević, dr Petar Vlahović, Sava Stanković i Momčilo Pešić
