Mala zabreška železnica

Današnja deca sasvim sigurno ne znaju da je do pre dvadeset i više godina na relaciji Obrenovac – Zabrežje – Obrenovac saobraćao voz. Zabreški voz! Po toj železnici jedna ulica je nazvana Železnička. To ime ruinirana i vlažna zgrada železničke stanice i magacin poslednji su tragovi nekadašnje živost i poleta. Mala zabreška železnica! Continue reading Mala zabreška železnica

Rvati

Ako železničku stanicu zamislite kao veliko tamno oko, onda je Obrenovac njegova bela obrva, a Rvati su donja zelena trepavica.

Rvati su oduvek bili selo koje tek dvadesetak koraka deli od varoši, ali je svaki taj korak, u istinu, bio dug najmanje godinu dana. Tako su Rvaćani, iako licem u lice sa varošicom, bili nešto između, neka vrsta slepog creva koje nije ni za operaciju, ni za organizam. Oniske kuće, štale, magaze, mlekari, bašte, voćnjaci, konji, krave, guske, patke, georgine, muškatle, šeboj… Kasnali su ždrepci po prašnjavim i blatnjavim sokacima, njištali su konji, brektale su vršalice, škripali đermovi na bunarima. Continue reading Rvati

Povratak

Pradeda Milan se 1918. godine vratio iz Prvog svetskog rata. Stigao je u Obrenovac u vojničkoj uniformi u kojoj je preko Кajmakčalana ušao u svoju zemlju. U kući u Ulici Save Gembeša, tada Joksimovića sokačetu, dočekali su ga porodica i komšiluk.
Osvrnuo se po sobi, spazio plavooku devojčicu nalik svojoj ćerki, pozvao je i nežno stavio u krilo. Mazio je grubim rukama, a ona je umiljato upijala njegovu ljubav i sreću. Continue reading Povratak

David Joksimović

Kosa i Milan Joksimović 1908. godina

Bio je rođeni brat moje bake. Antihrist. Na slikama iz detinjstva crn kao ugarak. Momak visok, svetle kose, orlovskog nosa, fudbaler “Bogoljuba”. Stanovali su Joksimovići u Obrenovcu, u ulici preko puta pijace, gde je bila i pradedina trgovačka radnja. Uličica se tada zvala Joksimovića sokače. Continue reading David Joksimović

Sa promocije knjige “Obične obrenovačke priče”

Nikad ne možeš da budeš načisto kakva te sudbina čeka. Ni dal tu išta od tebe zavisi. Dal te je sreća pogodila kad si se već rodio u obrenovačkom porodilištu? Možda su ti zvezde bile naklonjene, pa si ceo život nečiji sin, unuk, brat, muž, razredni starešina, drug iz detinjstva… A moguće i da je sticaj okolnosti doprineo da danas budeš baš to što jesi. Istina, smatrao si da je najmanje što, ipak, možeš, da budeš prvo poslušan i lepo vaspitan, onda redom: dobar đak, vredan student željenog fakulteta, uzoran nastavnik … znate već kako to ide; da u međuvremenu ne padaš u iskušenja, pa ne sediš na ‘ladnom betonu na školskom igralištu, ne zapališ ni jednu cigaretu kad su svi počinjali  da puše, ne baviš se politikom kad su… ma da.
Continue reading Sa promocije knjige “Obične obrenovačke priče”

Bio jednom jedan Bora Trokan

Palež ima pravu varošku dušu, ono nešto meko, ono toplo “Dobro jutro, komšo!”. Stekli smo se sa raznih strana, primljeni široko i ljudski. Sasvim smo sigurni da je ovde ono naše parče neba ispod kojeg starimo i gde ćemo ostati. Šta Palež, koji se ugnezdio između tri vode, čini posebnim? Ljudi, svakako − oni koji ovde žive, ali i oni koji su izmirili svoje životne račune, otišli i ostavili svoje lepe tragove. Oni i danas, posle odlaska, kao treće senke ostaju na paleškim ulicama, na svojim mestima u kafanama, u starim abadžijskim radnjama, na fijakerijadama… Continue reading Bio jednom jedan Bora Trokan

Obrenovačka pisma iz tuđine

Odliv mozgova, ne znam ko je smislio tu kovanicu, uopšte mi se ne sviđa. U stvari, ne slažem se ni sa opšteprihvaćenim stavom da je to nešto jako loše za Srbiju. Činjenica je da živimo na periferiji civilizacije i da su nova znanja i novi razvoj upravo uvek dolazili od ljudi koji su to donosili sa strane.  Verujem da svako treba da ima priliku da ide, živi i radi gde god misli da treba i da je najbolje. To je individualna stvar. Ničiju sreću paščad nisu pojela. Continue reading Obrenovačka pisma iz tuđine

Prva pozorišna predstava u Obrenovcu za koju znamo

Obrenovčani su oduvek bili zaljubljenici u pozorište. Voleli su da gledaju predstave, ali i da u njima pokažu svoj glumački talenat. Poznato je postojanje više diletantskih pozorišnih trupa, posebno aktivnih u prvoj polovini 20. veka, čak i tokom perioda okupacije u Drugom svetskom ratu. Gostovanja beogradskih, valjevskih, šabačkih i drugih putujućih pozorišnih trupa bila su redovna. Predstave su igrane najčešće van i bez pravih scenskih uslova, u početku u kafanama, a docnije u Domu palih heroja (Sokolskom domu). O tome ćemo nekom drugom prilikom. Continue reading Prva pozorišna predstava u Obrenovcu za koju znamo

Ukradene godine

Svašta je u svojoj istoriji preturila preko “glave” ova naša mala varoš, a i mi, njeni stanovnici, sa njom. Jedan od perioda koga se svi (ne)rado sećamo su, sigurno, devedesete godine dvadesetog veka. Kada sam u glavi pravio retrospektivu događaja koji su obeležili ovu deceniju, setio sam se reči mog oca koji je jednom izjavio: “Šta je sve ovaj narod preživeo, dobro smo i pametni”. I zaista bi se moglo reći da je bilo tako. Continue reading Ukradene godine

Page 1 of 22
1 2 3 22