Obrenovačka pisma iz tuđine

Odliv mozgova, ne znam ko je smislio tu kovanicu, uopšte mi se ne sviđa. U stvari, ne slažem se ni sa opšteprihvaćenim stavom da je to nešto jako loše za Srbiju. Činjenica je da živimo na periferiji civilizacije i da su nova znanja i novi razvoj upravo uvek dolazili od ljudi koji su to donosili sa strane.  Verujem da svako treba da ima priliku da ide, živi i radi gde god misli da treba i da je najbolje. To je individualna stvar. Ničiju sreću paščad nisu pojela. Continue reading Obrenovačka pisma iz tuđine

Ukradene godine

Svašta je u svojoj istoriji preturila preko “glave” ova naša mala varoš, a i mi, njeni stanovnici, sa njom. Jedan od perioda koga se svi (ne)rado sećamo su, sigurno, devedesete godine dvadesetog veka. Kada sam u glavi pravio retrospektivu događaja koji su obeležili ovu deceniju, setio sam se reči mog oca koji je jednom izjavio: “Šta je sve ovaj narod preživeo, dobro smo i pametni”. I zaista bi se moglo reći da je bilo tako. Continue reading Ukradene godine

Velika obrenovačka šetnja

Poprilično sam zagazio u petu deceniju, i iako se tako ne osećam, mora više da se vodi računa o zdravlju, bar tako kažu stručnjaci. I tako odem ja da prekontrolišem sebe. A rezultati biohemije ne baš sjajni: trigleciridi i nekako, al’ holesterol dostigao zvezdane visine. Savetuje mi doktorka da korigujem ishranu i da što više šetam. Ovo prvo ne znam kako ću ispoštovati, a za šetnju, to ću već nekako i preživeti. Da se ne lažemo, šetnja po Obrenovcu i nije baš neki izazov. Imamo sad uređenu pešačku stazu do Zabrana i Zabrežja, pa ko voli da šeta ima i kuda. Ja sam odlučio da prošetam gradom i obiđem mesta koja su na jedan poseban način obeležila moje odrastanje u Obrenovcu. Continue reading Velika obrenovačka šetnja

Sinatra sa Stare pruge

Ispred malog metalnog kioska tiskaju se dečaci. Gurkaju se u redu čekajući da kupe “Životinjsko carstvo” i “Bazuka” žvake. Iz prodavnice proviruje već vremešni obrenovački trgovac, čika Mija Čolić, u plavom mantilu i sa obaveznom crnom beretkom na glavi, neuspešno pokušavajući da ih umiri. U jednom momentu graju prekida pojava stasitog čoveka obučenog u belo odelo i sa uglancanim cipelama na nogama. Jedan od dečaka reče poluglasno: “Evo ga Iza pevač… Ćale mi pričao da je kao momak skakao sa Starog mosta u Mostaru”. “Šta je momci, kakva je to galama?! Mijo, dajder djeci po “Carstvo”, Izo časti…”. Continue reading Sinatra sa Stare pruge

Tourism in Obrenovac

I spent 5 months in town of Obrenovac, which is also a municipality – one of 17 that together form the area of greater Belgrade. I was working as a volunteer at local Youth office, organizing activities and events for youth and promoting volunteering among local community. The locals and the town itself became dear to my heart since the very beginning and since I wasn´t affraid to discover the place, a colleague of mine suggested I could contribute to development of local tourism by sharing my point of view on possibilities how to spend time in Obrenovac. I was more than glad to do so. Continue reading Tourism in Obrenovac

Kafane odoše u istoriju

Sa lica obrenovačkih ulica odavno su nestali “Cincarin” i “Ribica” i niko se nije bunio. Potom su, uz pomoć domaćih izdajnika, Kinezi okupirali “Prvi maj”! I ponovo je bilo nikom ništa. E, sada su došli po “Central”!
Šalu na stranu, situacija je ozbiljna! Mnogo je mastila, novinarskog i ostalog, potrošeno u objašnjavanju i obrazlaganju proste činjenice kako je kafana u zemlji Srbiji osnovna poluga javnog mnenja, slobodne reči i misli, takoreći, stub demokratije. Nju, svakako, ne mogu u toj ulozi zameniti kafić, picerija ili, ne daj Bože, poslastičarnica. Pa, braćo moja, neka svako ko je bar jednom ušao u “Central” pokuša da zamisli lica koja je tamo video kako mirno i opušteno ćaskaju (ili se prepucavaju) uz šampite i limunadu! Continue reading Kafane odoše u istoriju

Klikeri i klikeraši

Jedna od omiljenih igara mog detinjstva bila je igra klikerima. Sećam se da smo svi čekali da prođe duga i hladna zima, da se osuše dvorišta od zaostalog snega i kiše i da zasija prvo prolećno sunce. Kao po komandi smo punili džepove klikerima i odlazili u obližnja dvorišta i provodili sate igrajući klikere. Tako se zvala naša omiljena igra, jednostavno “klikeri”. Continue reading Klikeri i klikeraši

Kako smo pucali na karbit

www.obnova.gov.rs

Nekada je u Obrenovcu bilo mnoštvo mesta za sakupljanje sekundarnih sirovina, poznatijih kao otpadi. U samom gradu bilo ih je nekoliko, a u kraju u kome sam živeo kao mali, tj. u ulici Vojvode Mišića i ulici Vuka Karadžića, bilo ih je 5. Sećam se da su to bili veliki placevi ispunjeni gomilom kojekavog krša i loma, u čijem bi se dnu nalazila kućica za radnike ispred koje je obavezno stajala ogromna vaga koja je služila za merenje donetih ili odnetih stvari. Moj tata me je kao malog dovodio bar jednom mesečno na merenje, jer je vaga navodno bila vrlo precizna, u šta sumnjam, a i hteo je da vidi da li dobijam u težini, jer sam bio vrlo mršav i pravio sam roditeljima probleme sa jelom, a oni kao i svi roditelji bili zabrinuti za moje zdravlje. Continue reading Kako smo pucali na karbit

Priča o jednoj ulici – Ulici zaljubljenih

Kada su posle velikih društvenih promena početkom dvehiljaditih političari odlučili da promene nazive većine ulica u Obrenovcu, ni slutili nisu na kakve će muke staviti Obrenovčane. Valjalo je tada skinuti sa tavana i izneti iz podruma antologije književnosti i stare udžbenike istorije i obnoviti gradivo: ko je ko u srpskoj literaturi, ko je kome u istoriji bio deda, otac ili sin, ko je, kada i dokle vladao, sve zarad opšte kulture i informisanosti. I tako pisci, carevi i carice, kraljevi i kneževi, ničim izazvani, proteraše narodne heroje i žrtve fašizma. Continue reading Priča o jednoj ulici – Ulici zaljubljenih

Page 1 of 4
1 2 3 4