Brižit Bardo i Miša Tandža – Razlika između bivše glumice i čoveka koji nikada nije glumio

Brižit Bardo i Miša Tandža – Razlika između bivše glumice i čoveka koji nikada nije glumio

Brigitte Bardot, circa 1961, Image: 96116960, License: Rights-managed, Restrictions: For Editorial Use Only, Model Release: no, Credit line: Profimedia, PictureLux

Umro Miša Tandža. Ma je l’ moguće?
Ko bi se setio da i Miša Tandža može da umre. Valjda zbog toga što je bio veseljak, vickast, iako je bio hrom.
Radio je u servisu za popravku televizora. I radio aparata. Naglašavanje i radio-aparata je zbog nadimka koji se rimovao sa “trandža”, što znači – tranzistor.

Ono što se danas naziva marketingom, Miša Tandža je sprovodio po kafanama sloganom: Javite se kod Miše Tandže što popravlja trandže.

I javljali su mu se. Umeo je da popravi.

Kosti

Kao neženja, sve slobodno vreme provodio je po kafanama, a nije bio pijandura. Samo neženja. Stalno je bio u javnosti, pa se nije ni znalo gde stanuje.

Tako sam i ja ovom tužnom prilikom tek sada saznao da je stanovao u udžeri (skrivenoj od pogleda) u glavnoj obrenovačkoj ulici. Uvučena je između bioskopa Palež i susedne zgrade i vodi se pod brojem 115.

Tu je Miša živeo sam. Zapravo, nije baš sam. Imao je nekoliko pasa,  i mačku.

Kažu da nije ostvario pravo na penziju. Ili je bar tako izgledalo, jer je živeo veoma skromno. Takoreći u bedi.

Miša Tandža je od mesara dobijao besplatno koske za svoje životinje koje su, uzgred budi rečeno, spavale sa njim u toj zapuštenoj kućici.

Nastran čovek, samotnjak, rekao bi svako ko džukele i mačketine ne voli ili smatra da im u kući nije mesto.

Miša Tandža se nije žalio da je gladan ili da mu nešto nedostaje.

Stare mušterije donosile su mu stare televizore da ih popravi. Crno-bele,  iz njihovog vremena, kada je život bio u bojama. Ili nije naplaćivao ili su se prebijali. Prebijanje je bilo ljudsko, a ne kao što rade oni koji uteruju reket.  Nije to bilo to prebijanje. Nego: ti meni popraviš televizor,  pa dođeš na ručak. Onda kada je bogato, kad je pasulj s kožuricom, slaninicom, a bogme, desi se i da je s kobasicom. I tako.

Umrlica

Mišu Tandžu poznavali su stari Obrenovčani.  Novi za njega nisu znali. Beograđani još manje, a oni iz drugih gradova,  i šire – dibidus pojma nisu imali za postojanje takvoga insana.

Pa zašto onda pominjem tamo nekog Mišu Tandžu, malog čoveka iz male varoši, čoveka kojem čak ni umrlica nije štampana, već rukom ispisana, u jednom primerku?

Onomad, na ovom mestu, pomenuo sam Brižit Bardo, glasovitu glumicu iz šezdeesetih godina, kasnije poznatu kao borca za zaštitu životinja.

Navedeno je tada da je poslala protestno pismo srpskom ministru policije kada je saznala da je odlučeno da se ukine prihvatilište za napuštene pse lutalice na Avali. To bi, po njoj, značilo smrtnu presudu za tamošnjih pet stotina pasa. Napisala je da ne može da prihvati taj “skandalozni čin”,  zahtevajući od ministra da pomor lično spreči. A njena fondacija je spremna da pripomogne parama.

Jedina veza između Miše Tandže i Brižit Bardo je njihova ljubav prema životinjama.

Obaveštavam Brižit Bardo, da su nekoliko pasa i jedna mačka pokojnog Miše Tandže ostali bez hranioca. Isterani iz kućice, eno ih gde u dvorištu po vasceli dan zavijaju, arluču, mjauču i plaču za bićem koje ih je volelo.  Nadam se da će njeno nežno srce ustreptati na ove reči, a ona naći načina da im pomogne.

Ne zbog pokojnog Miše, jer pokojni Miša ne spada u oblast njenog zanimanja, iako je bio na neki način napušten, sam i lutalica.

Miša je pandan Brižiti, u istome, a nije isto.

On je zbrinjavao napuštene pse, kojih je bilo sve više od vremena kada se ovde uvećavala nemeština. I sam siromah, od onoga što je imao odvajao je da bi ih nahranio.  Više kostiju davao je njima, no sebi. Davao je sve što je imao, ali to davanje nije oglašavao na dobošu. Bez pohvale, trepeo je podsmevanje varošana i komšijsku grdnju zbog dosadnog laveža.

Sve je to veseli Miša, hramajaći kroz život, izdržao. I umro.

Razlika

Njegovi psi (i mačka) ostali su bez zaštitnika. Vrzmaju se po kaldrmisanom dvorištu, laju, reže i zavijaju. Po tom dvorištu samo ponekad prođe po koji starac gurajući na kolicima crno-beli televizor, po neki potpuno rastavljen.

Komšije više nemaju na koga da se ljute zbog uznemirujućeg laveža, pa živuljkama bace po nešto. Samo da bi ih smirili – pravdaju se – a negde duboko u sebi osećaju da im je srce omekšalo. Nekako im je žao i pokojnog Miše, a bogme i njegovog zverinjaka.

Eto, pa vi vidite.

Ima li razlike između glumice i čoveka koji nikada nije glumio?

 

Slobodan Stojićević

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Back To Top
error: Sadržaj je zaštićen.