Sakupljate li poštanske marke?
Pre nekoliko dana sam se šetao kroz Beograd i kod Terazijske česme sam video mnoštvo ljudi koji razmenjuju sličice fudbalera. Očevi i majke doveli su decu i svi su sa papirićima u ruci na kojima su ispisani brojevi sličica koje imaju ili koje im nedostaju šetali oko česme i razmenjivali ih. To me podsetilo na detinjstvo i sakupljanje različitih sličica. Od fudbalera, sa kojima smo igrali tapke, do sličica za albume "Životinjsko carstvo" ili "Zemlje i gradovi sveta". Naravno, svi su skupljali i markice sa "Kandit" čokolada i popunjavali album. Za takav popunjeni album bi se dobijao paket "Kandit" proizvoda i niko srećniji od nas dece kad vam poštar pozvoni na vrata i donese punu kutiju slatkiša. Sakupljali smo i sličice filmskih glumaca koje su bile u kutijama žvakaćih guma, a one bile u obliku cigareta.Read more
Super-Mesec i pogačice
Ova priča imala je svoju uvertiru koja je otprilike izgledala ovako...
Skoro će ponoć, Maja uveliko spava, a ja zurim u plafon. Okrećem se, obrćem, ne vredi, neće san na oči. Da li zbog super-Meseca ili je nešto drugo u pitanju, ne znam. Prisećam se ukusa i mirisa detinjstva. Otkud znam zašto! Valjda sam sad u tim godinama kad više volim da budem u prošlosti, nego da razmišljam o budućnosti. I tako, u nekim prisećanjima, padne mi na pamet ideja za novu priču. Skočim iz kreveta i u mraku spavaće sobe na stolu pored računara napipam listove papira i olovku i pravac u dnevnu sobu. Sednem na pod pored malog stola, upalim lampu i počnem... Redovi se nižu sami od sebe. U tom stvaralačkom zanosu nisam ni primetio da se i Maja probudila i da me traži po stanu. Kada me ugledala, samo se prekrstila i rekla:Read more
Sladoled na točkovima
Život na periferiji Obrenovca početkom osamdesetih godina dvadesetog veka bio je prilično jednoličan. Naročito ako si pri tom bio još i dete. Ulice su bile pune rupa, prašnjave ili kaljave, zavisno od godišnjeg doba, skoro bez saobraćaja, sa tek po kojom prodavnicom. U neposrednoj blizini naše kuće bio je kiosk kod čika Mije. Samo u retkim prilikama roditelji su nas slali u prodavnice kod Kice na Kocki, ili kod Milana Ere na Zabreškom putu. U to vreme za nas je odlazak po hleb u pekaru kod Čede Dandare, pored sadašnje zgrade novog suda, bio avantura neviđenih razmera.Read more
Zimske čarolije na zaleđenoj Tamnavi
Možda ova pričica iz detinjstva dođe kao neko osveženje u ovim vrelim letnjim danima, pa evo da počnem.
Nekada su zime u Obrenovcu bile izuzetno jake i dugo su trajale. Svi klinci iz mog kraja, a to je nekadašnja Maršala Tita, a današnja Miloša Obrenovića, kao i ulice Save Kovačevića, jedva smo čekali da se zaledi Tamnava i da krene sezona klizanja i igranja hokeja. Od stare banje pa sve do mosta u Belom Polju protezala se Tamnava, ne reka nego bara obrasla trskom i gustim šibljem. U zimskom periodu bi se brzo zaledila i tačno na kraju ulice Save Kovačevića prostirao se jedan dugačak deo koji je bio idealan za igranje hokeja.Read more