Obrenovac nekad

KAKO JE ROCK’N’ROLL OSVOJIO OBRENOVAC

Početkom šezdesetih godina prošlog veka Obrenovac je bio mali gradić sa desetak hiljada stanovnika, tri velike ulice i mnoštvom malih poprečnih ulica. Svi smo se uglavnom poznavali, i tek tih godina grad je počeo da se širi i menja svoj izgled.

Glavna ulica se nije menjala i u njoj je ostalo puno malih zanatskih radnji i prodavnica. Negde na sredini ulice kod poslastičarnice PČELA bio je DOM OMLADINE, prizemna zgrada sa velikim dvorištem i salom do koje se dolazilo silaskom niz par stepenika. Baš u tom Domu omladine se rodio obrenovački Rock’n’roll. Talasi engleskog i američkog rocka i popa su preplavili celi svet, pa tako i Obrenovac. Prva grupa sa ovih prostora koja je nastala baš pod uticajem ovog talasa zvala se MLADI LAVOVI. Ne sećam se ko je sve svirao u toj grupi, znam samo da je bubnjar bio Jadran Biljić. Bar jednom mesečno ova grupa je držala koncerte u Domu omladine i sećam se da je ceo grad bio oblepljen veliki plavim, žutim i roze plakatima sa imenom grupe i pozivom na koncert. Ja sam tih godina bio osnovac i isuviše mali da idem na koncerte, ali se sećam da sam par puta dok sam prolazio pored Doma omladine čuo kako vežbaju i spremaju se za nastup. Nikada neću zaboraviti moćni zvuk bubnjeva i bas gitare koji je dopirao do ulice. Baš tada sam se zainteresovao za rok muziku i koristio svaki trenutak da na televizoru ili sa radio aparata slušam nove hitove. Na TV je bila emisija KONCERT ZA MLADI LUDI SVET, MAKSIMETAR, a subotom pre podne na radiju MINIMAKS, ponedeljkom uveče na radio Beogradu se emitovala emisija VEČE UZ RADIO. Trudio sam se da slušam i gledam što više tu novu vrstu muzike. Naravno škola je bila na prvom mestu, pa sam morao sve svoje obaveze da ispunim, pa bi onda na red dolazila muzika. Nisam imao gramofon, ali sam tokom letnjeg raspusta slušao ploče kod braće u Čačku ili kod nekih drugara u Obrenovcu. Tih godina počela je da izlazi revija DŽUBOKS, koju sam povremeno uzimao da čitam od rodjaka iz Beograda.
 
Sećam se da smo u 5.razredu osnovne škole većina nas dečaka iz odeljenja pisali po školskim torbama imena svih popularnih sastava iz tog vremena. U to vreme svi smo pratili Top liste najpopularnijih pesama, a od grupa popularne su bile THE BEATLES, ROLLING STONES, ANIMALS, MONKEES, HOLLIES, DAVE CLARK FIVE, MANFFRED MANN, HERMAN HERMITS, TROGS ,KINKS, BEE GEES, BEACH BOYS i mnoge druge. Od domaćih voleli smo SILUETE, ELIPSE, DŽENTLMENE, CRVENE KORALJE, GRUPU 220 i druge. Kad sam bio osmi razred osnovne škole “Jovan Popović” , subotom su bile organizovane igranke za osmake u velikoj sali na spratu. Imali smo školski gramofon, a ploče su donosili djaci iz ličnih kolekcija. O kako je to bilo divno vreme. Idealna prilika da slušate dobru muziku, pronadjete neku simpatiju i družite se. Da bi sve proteklo kako treba bio je zadužen dežurni nastavnik ,najčešće je to bio profesor Borivoje Vavić, koji je uživao zajedno sa nama. Proslavu završetka školovanja imali smo baš u velikoj sali škole, a svirali su MLADI LAVOVI. Koji doživljaj, sećam se da sam skoro celo veče proveo pored orkestra i gledao kako sviraju. Par godina pre toga krenuo sam u Muzičku školu i svirao harmoniku, ali moram da priznam da mi se to nije baš dopadalo i brzo sam prestao da sviram. Želja mi je bila da naučim da sviram gitaru ili bubnjeve i tek mnogo godina kasnije u vojsci sam malo naučio tehniku sviranja bubnjeva.
          
Ranih sedamdesetih došao je malo “tvrdji” rok zvuk sa grupama DEEP PURPLE, STATUS QUO, LED ZEPELLIN itd. Na časovima muzičkog vaspitanja povremeno smo imali priviligeju da nam profesor Milan Marko donosi nove ploče rok muzike i sluša zajedno sa nama. Sećam se kako smo svi bili oduševljeni slušajuči SANTANU i njegov album ABRAXAS.
1971.god. u Beogradu je gostovala grupa STATUS QUO. Nisam bio na koncertu, ali sam čuo od jednog starijeg drugara iz Beograda koji je bio, da je bila fantastična atmosfera i da su momci iz grupe imali patike Starke, na čijim djonovima su bili blokeji. To me impresioniralo i ja sam posle par dana otišao kod čika Voje Brankovića, obućara, odneo mu neke stare Borovo patike i zamolio ga da mi stavi blokeje na njih (za one koji ne znaju blokeji su tanke metalne pločice sa nekoliko rupa,obično elipsastog oblika, malo zakrivljene u sredini i služe da se kožni djon na cipeli ne haba pri hodanju, pričvršćivali su se na cipelu tankim ekserčićima). Čovek se krstio i levom i desnom rukom kad je  čuo šta tražim od njega i na žalost nije hteo da mi “potkuje” patike, jer me ubedio da je to nemoguće pošto blokeji ne mogu da se pričvrste na gumeni djon.
          
Posle MLADIH LAVOVA u našem gradu se formirala grupa VIHORI, koju su činili Andrija, Boško, Ljuba, Ljupče i Role i njima je mnogo pomogao da pronadju pravi zvuk pomenuti profesor Milan Marko. Svirali su i u Gimnaziji, a i u gradu u Domu JNA. Svi sem Ljube su bili gimnazijalci i odlazak na njihove svirke je bio pravi doživljaj. To su ustvari bile igranke. Uporedo sa muzikom pokušavali smo da pratimo i tadašnju modu. Nosile su se šarene košulje i majice, pantalone zvoncare, jakne Tankerice, najpopularnije cipele iz tog vremena su bile takozvane brukserice i uglavnom su se nabavljale u Trstu koji je bio Meka za odevanje. Ko nije mogao da ode u Trst, a imao je dovoljno novca sve to je mogao da kupi u radnjama KOMISION u Beogradu. U gimnaziji nisu smele da se nose farmerke, a dečaci koji su imali malo dužu kosu su bili vraćani sa školskih vrata da se vrate i uredno podšišaju. Školske bluze za dečake i kecelje za devojčice su bile obavezne. Za današnje vreme nešto nezamislivo. Tih godina su u Obrenovac dolazile i neke domaće rok grupe. Sećam se da je medju prvim grupama bila grupa ZLATNI DEČACI, a kasnije i RIBLJA ČORBA, i druge. Koncerti su bili u Domu JNA. Da bi ušli u Dom JNA morali ste da imate člansku kartu, propisnu odeću, ali i nekog od zaposlenih koji bi vam omogućio da dobijete ulaznicu za neki koncert ili igranku.
          
Sredinom sedamdesetih počeli su da se otvaraju disko klubovi i diskoteke i došla je neka nova vrsta muzike. U Obrenovcu se povremeno održavali koncerti popularnih domaćih grupa uglavnom u Domu JNA ili u sali bioskopa POBEDA. Pred nama su bile neke druge obaveze,školovanje, posao, porodica, a rok muzika je uvek bila tu. Mislim da smo u vreme detinjstva i mladosti mogli da slušamo i volimo mnogo bolju muziku nego što današnji mladi imaju priliku. Rok ostaje zauvek. Često se zahvaljujući savremenoj modernoj tehnologiji podsetim, slušajući stari rok i pop svog detinjstva i mladosti i uvek mi to putovanje u prošlost donese puno radosti.
           
U Obrenovcu je, na svu sreću, bilo mogućnosti da zavolite i slušate rock’n’roll, i voleo bih da ga bude što više u našem gradu, na radost nas starijih, a nadam se i ovih mladih koji dolaze.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

error: Sadržaj je zaštićen.