U Obrenovačkoj Banji

obrenovacka banjaJoš pre rata 1899. godine izbušen je arterski bunar na pijaci (174 m. dubine) i dobiveno je 434,5 litara vode na jednu minutu.
Ova je voda ispitana i nađena kao lekovita mineralna, dobra protiv išijasa, reume i drugih bolesti. Zbog toga je opština napravila 25 kada, 7 tuševa i 2 basena. I tako je to bilo do početka ove godine: banja je radila, a Obrenovčani su imali zdravu vodu za piće. Ali, početkom ove godine voda se smanji na 70 litara u minuti i predsednik opštine g. Nikola Kostić i pored strahovanja opštinskih odbornika reši da buši nov arterski bunar. Posao je počet 20. februara ove godine i 1. aprila već sa dubine 189.90 m naiđe vode u ogromnoj količini od 18 000 litara na minutu za 24 sata 2.592,000 litara.
Visina vodenog mlaza bila je 15 metara.
Radovima na bušenju rukovodio je g. dr. Milan Luković, professor geologije na Univesitetu u Beogradu.
Toplota vode je 22 stepena Celzijeva i voda se zagreva za kupanje bolesnika. Koliko je voda dobra dokaz je taj, da svake godine u Obrenovačku banju dolaze teški bolesnici koje donose do kada da se okupaju. Ovi bolesnici posle dvadeset dana idu čak bez pomoći štapa.
Kolika je vrednost ove banje svaki se može lako uveriti, jer je banja vrlo blizu, a varošica Obrenovac leži na tri kilometra od obale Save – Zabrežja gde pristaju i private i državne lađe, na 30 km. od Beograda na dobrom auto putu; ima željezničku stanicu uske pruge Zabrežje-Obrenovac-Valjevo, a početkom idućeg meseca proći će prvi voz Jadranske pruge Beograd-Obrenovac-Gruž.
Najveća je teškoća za bolesnike što nema dovoljno hotela, a privatni stanovi su neudobni i što za vreme leta kad su afričke vrućine nema nigde hlada niti parka u varoši blizu kupatila. Postoji jedan park koji je na kraju varoši, te ima zbog toga i Obrenovčana koji ga ne poznaju.
Da bi ova banja dobila onaj značaj koji bi trebala da ima po lekovitosti svoje vode, potrebno je da se banjska voda odvodi specijalnim vodovodom na obalu Save gde se nalazi veliki i lep opštinski zabran od pedeset hektara. Na ovom mestu mora se podići nova banja a to može biti samo ako Opština bude izdala koncesiju kakvoj finansijskoj grupi za dug niz godina. Onda će Obrenovac dobiti masu publike iz Beograda, jer na tom mestu na obali Save naći će bolesnici i sunčanog kupatila i debele hladovine. Brza komunikacija Beograda sa Novom Banjom pomoću ekspresnih lađa i motor čamaca, učiniće da će mesto, zvano Zabran, gde se ima podići ova nova banja, i gde ima 3-4 km. peska na obali, postati Beogradska plaža.
Razumljivo je, da podizanje Nove Banje mora potpomoći Srez i Oblast, jer predhodno treba osigurati teren od Skele do ušća Kolubare u Savu  od poplave, proseći ga potrebnim kanalima za navodnjavanje ovog dela u sušnim godinama i reguliasnjem Tamnave i Kolubare na dužini 6-8 kilometara.
Tek tada Nova Banja može biti jedno od najprivlačnijih mesta u našoj Kraljevini. A za sve to trebaju veliki kapitali, koje mogu doneti jake finansiske grupe.
Oklevati se ne sme, jer je to ogroman gubitak svake godine za ovaj lepi i plodni kraj Valjevske Nahije!

M.M.J.

Pravda, 17. avgust 1928.

Comments

comments

This entry was posted in Obrenovac nekad.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*