Obrenovac je uvek bio jezičak na vagi…

IMG_20160301_073433Obrenovac je uvek bio jezičak na vagi na kojoj se na jednom tasu nalazi Beograd, a na drugom Valjevo. A kako se nalazi baš na pola puta između ovih gradova, to je valjda i logično: čas je naginjao na jednu, čas na drugu stranu. Tom vagom upravljala je država. Obrenovac se tu ništa nije pitao. Samo je zauzeo položaj u središnjem delu donjokolubarskog basena: južnu odstupnicu drži mu Šumadija, zapadnu Pocerina; na severu savski meandri; s istoka i juga Kolubara i Tamnava.
Da, da, to su one dve reke koje nam belaj napraviše proteklog maja. Pravile su ga i ranije, al nikad baš ovakav. Ali, šta je tu je, naše su. Idemo dalje. Nešto više od 72000 stanovnika opštine Obrenovac živi manje-više ravnomerno raspoređeno, bez guranja, na svih 409km kvadratnih. Ide u neki od šest vrtića, školuje se u jednoj od devet osnovnih i tri srednje škole, zarađuje platu u jednom od osam javnih preduzeća, Termoelektranama “Nikola Tesla”, ekspoziturama svih banaka, u sudu, pošti, brojnim trgovinama, obrađuje zemlju, gaji sitnu živinu i krupnu stoku, leči se u Domu zdravlja, igra folklor ili balet, bavi se sportom, politikom ili nekom drugom razbibrigom.

Do njega možete stići odakle god da krenete. S koje god strane da dođete u Obrenovac, iz Valjeva, Šapca ili Beograda, iz Šumadije preko Stepojevca, preko Save ili iz vazduha, dospećete u najlepši grad na svetu. S tim morate računati još na početku, da ne bude zabune. A i da vas ne zavara prvi utisak, il neki naredni. A kao i sve druge najlepše gradove na svetu, i Obrenovac odlikuju brojne stvari koje nigde na drugom mestu ne možete naći ni videti.

Ako stižete iz Beograda u grad ćete ući preko novog kružnog toka. Desno se put odvaja ka obali Save i izletištu Zabran. Možete do tamo i trim stazom, ako vam više prija šetnja. Uživanje u prirodi u oba slučaja je zagarantovano. Sa leve strane počinje nova obilaznica. Tu, odmah iza kružnog toka su hotel i bazeni, ali i budući rekreacioni i rehabilitacioni centar, u koji će biti uvedena i banjska voda. Za koju godinu kad sve bude gotovo, biće to dobra prilika za sportiste i turiste, nerotkinje i reumatičare.

Ako krenete pravo, dolazeći iz Beograda, a i iz Valjeva preko Uba, znajte da se nalazite u glavnoj ulici. Nekada je to bila trgovačka i zanatska čaršija, sa brojnim dućanima, dobrim kafanama i domaćinskim dvorištima iza njih. Prolazili su tada kaldrmisanom ulicom fijakeri, konjske i volovske zaprege, šetali korzoom predratni mangupi, tatine ćerke i mamini sinovi prikazivali svoje nove toalete… Danas nema više opančara, terzija, abadžija, kolara, papudžija, kujundžija, sapundžija, pintera, potkivača, kazandžija, vunovlačara, ćurčija, užara, klakerdžija, ali još uvek možete popraviti cipele kod obućara, promeniti kaiš na satu, naručiti ručno šiveni i veženi jelek, nabaviti am za konja (ako ga imate), popiti bozu i pojesti burek, izabrati najlepšu slavsku sveću.

U nekadašnjem bioskopu sada možete uplatiti internet, u gradskoj kafani popiti espreso, u Sokolskom domu trenirati karate il gimastiku, ali se još uvek možete i brčkati u banjskom kupatilu, prošetati zabranskom šumom, pomoliti se bogu u crkvi svete Trojice il poslati telegram u pošti.

Ali, obavezno morate svratiti u tzv. Milošev konak, u kome je sada biblioteka. I znajte, ako ste bili u Obrenovcu, a niste tu svratili, džaba ste i dolazili. To je jedino mesto u gradu u kome se može osetiti duh starog Obrenovca, jer potiče iz prve polovine 19. veka. Tu o Obrenovcu i njegovoj istoriji možete saznati sve što poželite.

U centru grada baškare se trg i park, koji je pre par godina postao i internet-park, a ako vam se slučajno dogodi da vam iscuri baterija mobilnog telefona, ne očajavajte: tu je javni solarni punjač i to – prvi na svetu! Da ste kojim slučajem naišli sredinom maja minule godine, mogli ste komotno i čamcem proći ovom ulicom. Prizora za uživanje nije bilo, ali, priznajte: u kom gradu u Srbiji se glavnom ulicom može proći čamcem?! Nisam ni ja tako nešto mogla ni da sanjam. I ne bih opet, verujte!

Ako ste namerili u Obrenovac preko Save iz Srema, sada se može preko novog mosta. Avionom ne krećite, aerodrom još uvek nemamo! Nemamo, doduše, ni porodilište, ni muzej, što nije za očekivati od jednog od najlepših gradova na svetu. Ipak, kad sve saberete i oduzmete, mnogo se Obrenovac promenio proteklih godina. Nikla su nova naselja, mnogi moderni objekti… A i stanovnika je sve više. Mnogi se ovde doseljavaju, i ostaju, bogme, ovde da žive. Znači, ima nečeg što ih zadržava! Možda je razlog tome jeftinije i bolje grejanje, povoljnija cena za kupovinu stanova (osim onih u prizemljima koje više niko i ne traži), a možda im prija nešto treće. Teško će vam to objasniti. Nemaju prave reči ni oni stari Obrenovčani. Ipak, mora biti da je Obrenovac najlepši od svih najlepših gradova na svetu! Šta drugo!

Ivana Janošević

Comments

comments

This entry was posted in Obrenovac za početnike.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*