Opet gitarijada

Druga gitarijada u protekloj godini u organizaciji SSO Obrazovnog centra, održana 9. decembra u bioskopu “Palež”, predstavlja kontinuitet, poslednjih godina, učestalih nastupa anonimnih i manje anonimnih vokalno-instrumentalnih sastava. Ovaj oblik afirmacije stvaralaštva mladih na polju muzike, iako u mnogome preživeo, ima u našim uslovima opravdanja jep i pored tradicionalno proste, improvizatorske i laičke organizacije, mora neukusa, neuvežbanosti, staromodnosti, muzičko neobrazovanosti i kvazi angažovanosti većine izvođača otvara mogućnost da zablista poneki pojedinac, ređe grupa u celini. Od desetak koliko ih je nastupilo izdvajaju ce par njih: “Pogon 4” iz Ostružnice i JUGOSLAV SUN iz Obrenovca.
Кao dobre pojedince ističemo: pevačicu grupe “Heliodrom”, Ljiljanu Stanić (jedini predstavnik lepšeg pola?!), gitariste Sinišu Cekića i Strugar Zorana, a tu bi svoje mesto našla i ritam sekcija grupa “Abi•aksosa”. Nek ne zamere oni koje nećemo pomenuti, nedovoljno je prostora, a i težnja nam je da naznačimo samo ono što je pomak nabolje i nedvosmisleno odskakanje od proseka koji je nezavidan. Zato iz šarolike smeše stilova i pravaca izdvajamo nešto zaista novo, originalno i kvalitetno.

Na publiku koja je ispunila salu u pristojnom broju iako je prodato samo oko 200 karata (?) niko nije uspeo da ostavi jak utisak, sve do pojave pretposlednje grupe, grupe koja je proglašena najboljom još dok se poslednja po redu štimovala da nastupi (žiri je radio u sastavu: Aca Čikoš, Aca Mićinovac i jedan predstavnik Garnizona JNA). To je VIS “Jugoslovensko sunce” (JUGOSLAV SUN, NEW PATRIOTISM) sa kompletnim scenskim nastupom koji počinje dimnom zavesom od upaljena dimne bombe što stvara metež u publici (jedna mačka je u paničnom bekstvu pojurila preko bine isterana iz svog skrovišta dimom). Čuje ce zavijanje sirena, rafal iz automatknog oružja, sve to zahvaljujući spretnosti i umeću njihovog klavijaturiste koji se prvi i jedini snašao za sintisajzerom. Na scenu su u međuvremenu već izašli protagonisti ove predstave sa maštovitim imidžom (gitarista u SMB–mantilu pod šlemom sa suncem na čelu, elegantno popunjeni pevač ogrnut zastvom, itd.). Ipak sve bi to palo u vodu da im svirka nije dovoljno dobra i uvežbana, ritam čvrst, harmonija “novovalna”, ali uspostavljena, tekst neprenaglešeno pretenciozan i duhovit, ne dubokoučan, ali stvaran, neizmišljen. Ima nekih nedostatka, jer ipak radi se o debiju ove grupe no sve to je neznatno u odnosu na kvalitet i još veće njihove mogućnosti.

O negativnim trendovima ćemo govoriti samo uopšteno u skladu sa politikom nezameranja i neimenovanja. Gitarijada je naše ogledalo i ne treba je se stideti, iako nam se odraz u njemu ne svidi, uostalom u poslednje vreme se dosta toga učinilo na oslobađanju od kompleksa manje vrednosti, posebno kroz NEW PRIMITIVES pokret. Može se reći da je gitarijada onakva kakvu je zaslužujemo, ipak ova poslednja nije i kompletna slika stanja na obrenovačkoj i (šire) ROCК sceni jer primećen je izostanak nekih imena zapaženih na prošlim. No, to ne treba toliko da zabrinjava koliko uporno pojavljivanje onih (još sa istim materijalom) koji se ni na prošlim svirkama nisu pokazali. Ipak, i jedno i drugo ima svoje racionalno objašnjenje ako ne i opravdanje, jer gitarijada je svojevrsna manifestacija muzičara amatera: starijih osnovaca, srednjoškolaca i onih koji se tako osećaju, gde oni uporedivši se sa drugim spoznaju svoje muzičko–scenske mogućnosti i nemogućnosti da bi se opredelili za estradni hleb sa sedam kora ili vratili svojim svakodnevnim zadacima i muziku, ili napustili, ili zadržali kao lep i koristan hobi.

 

Novine “Ozbiljno”, broj 2 iz 1985. godine, u izdanju Saveza socijalističke omladine Obrenovca

Comments

comments

This entry was posted in Obrenovac nekad.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*