Slavske pripreme (neka davna i drukčija, al obrenovačka priča)
Vreme je slava.
Baš ovih dana, vrativši se s jedne slavske večere, pomislih koliko je pre sve bilo drukčije. Po pričama mojih ukućana o nekim godinama pre onih koja i sama pamtim, u mnogim obrenovačkim kućama bili su slični prizori. Pre svega, Nikoljdan i Jovanjdan se nisu mogli ni zamisliti bez snega. Nije džabe nastala krilatica "jovanjski mraz".Read more
Slavske obaveze današnjeg Obrenovčanina
Moja prva asocijacija na pojam slave je zima, i to hladna, sa dosta snega, a ne bih pogrešio i ako bih rekao da je obrnuto, da me zima asocira na slave. Nekako mi to ide jedno uz drugo. Bar je tako bilo nekada. Sećam se da su nas kao klince vodili u Rvate, kod tetke i teče na slavu Andrijevdan, 13. decembra, i da smo već tada gazili sneg do kolena. A onda kad sa debelog minusa uđemo u zagrejanu prostoriju u kojoj se slavilo, zajapurimo se od vrućine jer je teča naložio peć "kreka veso" skoro do usijanja. Sećam se i dedinih priča da su zime nekad bile toliko jake da su ljudi iz Preka (preko Save) prelazili preko zaleđene reke i tako odlazili na slave kod rodbine i prijatelja na Zabrežju i u Obrenovcu. Obeležavaju se slave i danas. Ali, sad je neko drugo vreme. Sve se promenilo, čak i klima. Uobičajene niske temperature i snegovi koji su ulepšavali slavski ambijent postali su retkost. Umesto na saonicama koje su ulicama Obrenovca vukle konjske zaprege, svečari na slave odlaze automobilima koji ispod hauba motora kriju ko zna koliko konjskih snaga.Read more