Vinetu – junak našeg detinjstva

unnamedVerovatno može da se nazove velikom srećom živeti u istoj zgradi u kojoj se nalazi i bioskop. Ja sam imao takvu sreću, kada sam u jesen davne 1961. godine došao u tadašnju ulicu Maršala Tita 115, gde je bio i bioskop “Pobeda”. Sećam se da me mama vodila na premijeru filma “Solunski atentatori”, kojom je i počeo život novog, savremenog bioskopa. Bioskop je bio jedna od malobrojnih institucija gde se provodilo slobodno vreme. TV prijemnici su bili retkost, u kafane su odlazili stariji, a mi deca smo provodili slobodno vreme, nakon pisanja domaćih zadataka i učenja, igrajući se ili odlazeći u bioskop. Naravno, novac za ulaznice smo morali da zaslužimo dobrim ocenama i primerenim ponašanjem. Džeparac nije imao niko od nas i bila je prava sreća da vam dođe u goste neko od familije i, onako, umesto čokolade, da vam da koji dinar za bioskop. Tih ranih šezdesetih godina kinooperater je bio čika Miloš Vuleta, koji je poznavao moje roditelje i ponekad sam zahvaljujući njemu mogao besplatno da uđem u bioskop i pogledam neki dobar film.
 

Continue reading Vinetu – junak našeg detinjstva

Sakupljate li poštanske marke?

milos-obrenovic-forum-velikaPre nekoliko dana sam se šetao kroz Beograd i kod Terazijske česme sam video mnoštvo ljudi koji razmenjuju sličice fudbalera. Očevi i majke doveli su decu i svi su sa papirićima u ruci na kojima su ispisani brojevi sličica koje imaju ili koje im nedostaju šetali oko česme i razmenjivali ih. To me podsetilo na detinjstvo i sakupljanje različitih sličica. Od fudbalera, sa kojima smo igrali tapke, do sličica za albume “Životinjsko carstvo” ili “Zemlje i gradovi sveta”. Naravno, svi su skupljali i markice sa “Kandit” čokolada i popunjavali album. Za takav popunjeni album bi se dobijao paket “Kandit” proizvoda i niko srećniji od nas dece kad vam poštar pozvoni na vrata i donese punu kutiju slatkiša. Sakupljali smo i sličice filmskih glumaca koje su bile u kutijama žvakaćih guma, a one bile u obliku cigareta. Continue reading Sakupljate li poštanske marke?

Super-Mesec i pogačice

jogurtOva priča imala je svoju uvertiru koja je otprilike izgledala ovako…

Skoro će ponoć, Maja uveliko spava, a ja zurim u plafon. Okrećem se, obrćem, ne vredi, neće san na oči. Da li zbog super-Meseca ili je nešto drugo u pitanju, ne znam. Prisećam se ukusa i mirisa detinjstva. Otkud znam zašto! Valjda sam sad u tim godinama kad više volim da budem u prošlosti, nego da razmišljam o budućnosti. I tako, u nekim prisećanjima, padne mi na pamet ideja za novu priču. Skočim iz kreveta i u mraku spavaće sobe na stolu pored računara napipam listove papira i olovku i pravac u dnevnu sobu. Sednem na pod pored malog stola, upalim lampu i počnem… Redovi se nižu sami od sebe. U tom stvaralačkom zanosu nisam ni primetio da se i Maja probudila i da me traži po stanu. Kada me ugledala, samo se prekrstila i rekla: Continue reading Super-Mesec i pogačice

Sladoled na točkovima

icecream-meltingŽivot na periferiji Obrenovca početkom osamdesetih godina dvadesetog veka bio je prilično jednoličan. Naročito ako si pri tom bio još i  dete. Ulice su bile pune rupa, prašnjave ili kaljave, zavisno od godišnjeg doba, skoro bez saobraćaja, sa tek po kojom prodavnicom. U neposrednoj blizini naše kuće bio je kiosk kod čika Mije. Samo u retkim prilikama roditelji su nas slali u prodavnice kod Kice na Kocki, ili kod Milana Ere na Zabreškom putu. U to vreme za nas je odlazak po hleb u pekaru kod Čede Dandare, pored sadašnje zgrade novog suda, bio avantura neviđenih razmera. Continue reading Sladoled na točkovima

Zimske čarolije na zaleđenoj Tamnavi

Picture12.2Možda ova pričica iz detinjstva dođe kao neko osveženje u ovim vrelim letnjim danima, pa evo da počnem.

Nekada su zime u Obrenovcu bile izuzetno jake i dugo su trajale. Svi klinci iz mog kraja, a to je nekadašnja Maršala Tita, a današnja Miloša Obrenovića, kao i ulice Save Kovačevića, jedva smo čekali da se zaledi Tamnava i da krene sezona klizanja i igranja hokeja. Od stare banje pa sve do mosta u Belom Polju protezala se Tamnava, ne reka nego bara obrasla trskom i gustim šibljem. U zimskom periodu bi se brzo zaledila i tačno na kraju ulice Save Kovačevića prostirao se jedan dugačak deo koji je bio idealan za igranje hokeja. Continue reading Zimske čarolije na zaleđenoj Tamnavi

Ansambl za ranu muziku “Mali renesans”

13735406_10154529381363641_696210287_nAnsambl za ranu muziku “Mali renesans” nastaje 1977. godine u osnovnoj školi “Bora Mandić” u Draževcu. Veliku podršku u osnivanju orkestra dao je Slavko Minić, nastavnik srrskohrvatskog jezika u ovoj školi. Žorž Grujić, jedan od osnivača, u to vreme zaposlen u Draževcu kao nastavnik muzičkog vaspitanja, osniva školski orkestar blok-flauta. Continue reading Ansambl za ranu muziku “Mali renesans”

Kulturkampf na margini

1459745_10201037511688916_1806089546_n
fotografija preuzeta iz fejsbuk grupe – kod “STOPA” Macube stare Pivnice – good old days

Ustaljeni (malo)građanski stereotip o dosadi u malim sredinama je i netačan i temeljno neadekvatan – pre će biti da je u pitanju iluzija da se samo u centru nalazi prostor u kojem postoji društvena dinamika i da se samo tu odvijaju ključni sukobi kulturnih modela. Međutim, kulturkampf sa početka devedesetih je vodio bitku na “frontu koji prolazi kroz svakog pojedinca”, pa se bitka vodila i na margini sa istim onim intenzitetom sa kojim se vodila i u centru. Ko bi rekao da je arhitektonski kompleks ispred sadašnjeg Maksija – zapravo bojno polje? Continue reading Kulturkampf na margini

Proslava 60 godina mature za generaciju 1956. godine Gimnazije u Obrenovcu

мија матура

Cilj ove beleške je da ostavi trag o našoj generaciji koja je stasala u jednom značajnom i specifičnom vremenu posle Drugog svetskog rata. Određeni podaci, ovde prikazani, posebno su značajni za životnu putanju, kako nas samih, tako i naših potomaka. Continue reading Proslava 60 godina mature za generaciju 1956. godine Gimnazije u Obrenovcu