Selo Konatice i Poljane imaju, ukupno, gotovo dve hiljade stanovnika. Jedno od drugog udaljena su oko pet kilometara, a razdvaja ih reka Peštan. Razdvajaju ih i loši putevi i autobus kojeg nema. Kad reka nadođe i kal se stvori, retki su oni koji prelaze preko krhog mosta, crvotočnog, mokrog.
Mesna kancelarija u Konaticama je soba u koju se stiču sve teškoće gotovo 5oo domađinstava, opisane u pismima, žalbama, predlozima. Tu seljani dolaze po potvrde, dokumenta…
Mesna kancelarija je, dakle, mesto koje spaja ova dva sela.
U njoj, sve je dotrajalo kao i most preko reke. Sve sem limenih ormana. Tu, u toj prostoriji, rade šef Mesne kancelarije i njegov kurir. Šef je kao i većina pretpostavljenih, školovaniji od svog potčinjenog: ima srednju školu. Sve on postiže, što mu je dužnost, trudi se, ali u svom selu. Seljaci iz Poljana ostaju kraćih rukava. Daleko je, nema prevoza, a kad su kiše, pogotovo.
Lako je njegovom kolegi u Mislođinu.
On do Jasenka ima autobus koji putuje lepim drumom. Četiri kilometra, koliko razdvaja ova dva sela, prosto se preleti.
Druga je “nevolja” ovde u pitanju.
Jasenčani su izuzetno vredni u društveno-političkim organizacijama (iako ih je jedva više od 7oo), pa šef Mesne kancelarije u Mislođinu prosto ne može sve da postigne.
Kako god se okrene, na nevolju se naiđe.
Jevtinije je, ipak, čini se, platiti čoveka s nepotpunim radnim vremenom, u Jasenku, da pomaže, nego načiniti dobar put između Konatica i Poljana, čvrst most preko reke, uvesti autobus.
Ne znamo da li bi se tada, ako bi se sve to uradilo, našla neka nova teškoća. U Ratarima, na primer, stvar je još komplikovanija. Mesna kancelarija ovog sela nadležna je za još tri: Brgulice, Urovce i Krtinsku. Poslednja dva sela prosto su odsečena od Ratara, jer ih uopšte ne povezuju putevi. Da bi došli do Mesne kancelarije, moraju da idu autobusom do Obrenovca, pa odatle za Ratare. Jer, Krtinska i Urovci su pored Save, a Ratari na putu za Obrenovac.
Kada su se naseljavali, preci ovih seljaka su hteli da budu bliži reci, jer je tu zemlja plodna. Nisu oni krivi što nisu znali gde će se zdeti Mesna kancelarija.
2o. decembar 1974.
Slobodan Stojićević
Hronika male varoši