Dobrodošli u srpski Vizbaden

Dobrodošli u srpski Vizbaden

Obrenovac bi uskoro mogao da dobije banjsko lečilište. Radi se o izgradnji hotela u blizini dve bušotine sa termomineralnom, lekovitom vodom. Planirano je da novi hotel ima 12 kupatila sa kadama, mali bazen, saunu, četiri stola za masažu i druga pomagala za terapiju, a na spratu će biti 18 soba, dva apartmana i restoran za goste.

To će, međutim, biti moguće samo ukoliko se, na predviđenom mestu, ne pojavi opasan gas metan koji može da izazove eksploziju. Projekat mora da prođe neophodne ekološke provere kao što zakon predviđa. Fond opštine Obrenovac za zaštitu životne sredine učinio je prvi korak ka ostvarenju ove zamisli. Naime, pokrenut je postupak za procenjivanje uticaja projekta Obrenovačka banja na životnu sredinu.

Prema rečima Dragoslava Budimirovića, šefa Službe za zaštitu životne sredine u Obrenovcu, svi zainteresovani mogu u prostorijama Službe za zaštitu životne sredine videti dokumentaciju i dostaviti mišljenje, sugestije i primedbe do petka, 17. avgusta.

– Kad pregledamo prikupljenu dokumentaciju, odlučićemo da li ima potrebe da se izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu ili takav elaborat nije potreban. Ukoliko ne bude razloga za dodatna ispitivanja ovaj ozbiljni građevinski projekat za našu opštinu će početi sa realizacijom – objašnjava Budimirović.

Mineralne vode u Obrenovcu su otkrivene sasvim slučajno, davne 1898. godine. Stari Obrenovac je imao velikih problema s pijaćom vodom, pa je Timotije Novaković, tadašnji predsednik opštine, pokrenuo inicijativu za kopanje arteskog bunara u centru varoši. Umesto željene pijaće, voda koja je potekla, zaudarala je na “pokvarena jaja”, odnosno na sumpor. Doktor Marko Leko, poznati hemičar, uradio je prve analize, posle kojih je obrenovačka voda zvanično proglašena lekovitom. Tako počinje razvoj banjskog turizma u Obrenovcu. Izgrađeno je prvo banjsko kupatilo, a kasnije je postojalo 40 kada i sedam tuševa. Institut za medicinsku hidrologiju i klimatologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, na osnovu fizičko-hemijskih osobina vode i lekovitosti postavio je sledeće indikacije koje se mogu lečiti u Obrenovačkoj banji: hronična reumatska oboljenja lokomotornog aparata, posledice osteoartikularnog traumatizma, neuralgije, neka hronična ginekološka oboljenja i bolesti jetre i žučnih puteva. Lečenje se obavlja kupanjem u zagrejanoj vodi i ispijanjem vode. U okviru obrenovačkog Javnog mineralnog kupatila nije postojala medicinska služba koja bi nadzirala pacijente za vreme terapije, pa je Obrenovačka banja izgubila status banjskog mesta i ostala na nivou gradskog kupatila.

Osamdesetih godina prošlog veka ideja je bila da se izgradi moderan i savremen sportsko-rekreativni i medicinski centar na lokaciji Zabran, na ulazu u Obrenovac iz pravca Beograda, pored starog hotela i gradskog bazena. Zbog toga je 1985. godine, kod hotela “Obrenovac”, izbušena hidrogeološka bušotina za eksploataciju termomineralne vode. Tokom ispitivanja dobijene su vode sa traženim karakteristikama, ali se pumpa otkinula i došlo je do havarije, pa je to i razlog što se duže od 15 godina čekalo na donošenje odluke o izradi nove bušotine. Nova bušotina projektovana je i izvedena do maksimalne dubine od 450 metara, u neposrednoj blizini prve. Dobijena geotermalna voda je veoma povoljnog hemijskog sastava, koji ukazuje na njena pouzdana lekovita svojstva (na osnovu Izveštaja o urađenim hemijskim ispitivanjima vode Centra za hemiju, Univerziteta u Beogradu).

U svom radu “Obrenovačka banja- juče-danas-sutra” Dragoslav Pavlović, diplomirani prostorni planer i Vojin Nestorović, iz Fonda za ekologiju opštine Obrenovac, objašnjavaju kako “nije dovoljna samo lekovitost vode da bi banja dobila svoju punu turističku i zdravstvenu vrednost, status prirodnog, odnosno, banjskog lečilišta. Okruženje samo po sebi mora biti takvo da, pored neophodnih objekata u funkciji lečenja i rehabilitacije, ima i komplementarne sadržaje u funkciji odmora, sporta, rekreacije i sve to u uslovima ekološki nenarušene životne sredine”. 
Do 2011. godine planira se razvoj Obrenovačke banje, angažovanjem sredstava iz budžeta opštine Obrenovac i mogućim angažmanom poslovnih partnera. Realizacija ovakvog projekta zahteva ulaganje značajnijih sredstava da bi se došlo do modernog banjskog kompleksa. Vojin Nestorović i Dragoslav Pavlović tvrde da je – prema stepenu zagađenosti, Obrenovac prošao put od “srpskog Vizbadena” do “srpske ekološke crne tačke”.

– Stepen ugroženosti mineralne vode Obrenovačke banje je za sada manji od stepena ugroženosti vazduha. Krivce za vazduh znamo, i ne treba ih pominjati u tom kontekstu. Predlažemo da se u okviru skorije izrade Prostornog plana opštine Obrenovac, kao obavezni potpisnici u pogledu finansiranja i realizacije projekta Banje nađu TE “Nikola Tesla”, Elektroprivreda ili Vlada Srbije. Ovo finansiranje izgradnje za giganta kao što je Termoelektrana “Nikola Tesla” je mala investicija i tek mala kompenzacija građanima Obrenovca, imajući u vidu zagađenja koja trpe. Obrenovac verovatno nikada neće biti vazdušna banja, ali neka makar bude termomineralna banja – zaključuju Nestorović i Pavlović.

BANJA ZA TURIZAM

Dragoslav Pavlović i Vojin Nestorović sa sigurnošću tvrde da “buduća Obrenovačka banja ima predispozicije da ispuni zadatak zdravstveno-lečilišnog turizma. Pri tome imamo u vidu postojeće sadržaje u neposrednom okruženju izvorišta, a to su hotel, sportski tereni, stadion, gradski bazeni, izletište park-šuma “Zabran” na reci Savi… Potencijali, sve komparativne prednosti i ograničenja uticali su da Obrenovačka banja, u urbanističkim planovima ove opštine, bude prioritet.”

“OBRENOVAC JE SREĆNO MESTO”

Obrenovačka banja sa svojim potencijalima ranije je bila mnogo poznatija nego danas. Doktor Marko Leko, poznati hemičar, posle prvih analiza rekao je: “Obrenovac je srećno mesto! Ovde će banja biti bolja od mnogih čuvenih banja u Nemačkoj”. Marko Leko je obrenovačku mineralnu vodu svrstao u red alkalno-sumporovitih voda, pri čemu je kao glavni sastojak izdvojio natrijum-bikarbonat. Uporedio je sa hemijskim sastavom vode iz tada čuvene banje Vajlbah u okolini Vizbadena u Majnskoj dolini u Nemačkoj i dokazao da su po sastavu slične.

Glas javnosti
13. avgust 2007.

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Back To Top
error: Sadržaj je zaštićen.