Te prohladne martovske večeri 1930. godine okupilo se dosta Obrenovčana u restoranu hotela “Antonović”, da bi videli kralja beogradske boemije Radojka Jovanovića, poznatijeg kao Raka Drainac. Tu je bila elita obrenovačkog umetničkog života, okupljena oko Diletantske pozorišne trupe. Aleksandar Markovića Sanda Brale, pesnik i dramski pisac sa gospođom Spasom, Pera Stanković, direktor banke u pozorišnoj trupi, tumač glavnih uloga. Njegova supruga, gospođa Ljubica, primadona obrenovačkog teatra. Dušan Piroški, pozorišni reditelj i glumac. A obrenovački pesnik Slobodan Mišić Paležanski, bio je učesnik večeri zajedno sa grupom beogradskih pesnika, koja je došla sa Radetom Draincem – Blagojem Živkovićem, Dušanom Jerkovićem, Đurom Gavelom, Desimirom Blagojevićem i Konstantinom Atanasijevićem.
Pesnik koji je napisao stihove: “Ja nikom ne smem da budem zastava. To i ništa više”, Rade Drainac, u širokoj javnosti bio je poznatiji po svojim dogodovštinama i skandalima nego po poeziji. Najveći pesnik ulice, Rade Drainac nije bio od pesnika okupljenih u najpoznatijiem umetničkom pokretu između dva rata, nadrealizmu – Marka Ristića, Dušana Matića, Oskara Daviča i Rastka Petrovića. Oni ga jednostavno nisu ni priznavali za pesnika. Ali to nimalo nije smetalo kralju beogradske boemije da zadivljuje, a možda i ljuti beogradsku čaršiju u nadmetanju sa Tinom Ujevićem. Najpoznatiji boem Tin Ujević, možda je tih tridesetih godina došao u Beograd samo zbog toga, da bi Radetu Draincu preoteo presto kralja boema.
U Obrenovcu se pronela vest da je Drainac u Šapcu ili nekom drugom gradu u Srbiji na prethodnom gostovanju zaključao vrata od sale u kojoj je recitovao. Ključ je stavio u džep i počeo je maratonski recital. Ono što je mogao da izdrži “bandit pesnik”, nije mogao da izdrži poštovani publikum. Posle tri sata strpljivog slušanja, ljubitelji poezije su jednostavno poželeli da izađu. Ali ključa nigde nije bilo, nastala je opšta jurnjava, u tom se ugasilo svetlo. Taj lom i haos samo se može zamisliti, a naš poeta se spasao bekstvom kroz prozor, prošavši sa manjom ogrebotinom.
Ovo književno veče u Obrenovcu proteklo je, ipak, mirno, bez skandala. Hotelijer Svetozar Toza Čajetinac, veliki ljubitelj umetnosti, čovek uglađen, što bi se reklo svetskih manira, učinio je sve predostrožnosti da do toga ne dođe. Veče je vodio i pesnike predstavio učitelj Čeda Mihajlović, obrenovački publicista, saradnik mnogih listova u Srbiji. Dame su bile zadivljene pesnikovom elegancijom, koji je za razliku od mnogih boema i svog sabrata Tina, voleo da se lepo oblači. Kiskoški, što bi se reklo u žargonu tridesetih godina.
Uprokos košavi, bilo je to nezaboravno veče starog Obrenovca.
Novica Jovanovič Soleničin