U Obrenovcu je izvršeno jedno retko venčanje – venčanje u ponoć

vencanje u ponocIako se Obrenovac nalazi blzu Beograda, ipak je on tiha i mirna palanka. Žnvot u njemu teče monotono, gotovo jednoliko. Duševne senzacije su vrlo retke. Po nekoliko meseca prođe, a da se ništa ne dogodi. I zato je poslednji događaj u Obrenovcu izazvao ne malo senzaciju. Po sredi nije nešto krupno: nasledstvo miliona iz Amerike, ljubavna drama ili tome slično, već venčanje jedne siromašne i čestite devojke iz Obrenovca sa jednim mladićem, zanatlijom, iz Beograda, koje je izvršeno pod čudnim okolnostima, u ponoć.

Još pre nekoliko meseca elektro- mehaničar Vilić upoznao se sa jednom lepom i čestitom devojkom iz Obrenovca. Njihovo obično poznanstvo posle kraćeg vremena pretvorilo se u pravu ljubav. Varošica je saznala za ovu vezu i, kao obično, komentarisala je. Te vesti su najzad doprle i do ušiju čoveka čija je posvojkinja bila ova devojka. Ona je ukorena i skrenuta joj pažnja da u buduće pazi šta radi. Ali u samoj stvari tu nije bilo ničega rđavog. Električar Vilić iskreno je bio zaljubljen i nije mu bila namera da devojku izigra i ostavi.

Da bi zlim jezicima i ogovaranju stao na put, Vilić je odlučio da zatraži ruku svoje izabranice od njenog bogatog poočima. Stvar se lepo svršila i Vilić je dao devojci prsten. Bogati trgovac obećao je da će mu dati uz devojku 8.000 dinara kao miraz i lepu spavaću sobu.

U nedelju trebalo je da se obavi venčanje elektromehaničara Vilića sa siromašnom potsvojkinjom bogatog trgovca, ali je iznenada došlo do sukoba. Mladin poočim davao je svega 2000 dinara miraza, misleći da će mladoženja na to pristati. Međutim, Vilić za to nije hteo ni da čuje, jer je bio uvređen što je izigran.

Da ne bi „pukla bruka” i da bi svoj obraz sačuvao, bogati trgovac je poslao automobil za Vilića, da bi došao u Obrenovac i venčao se sa njegovom potsvojkinjom. Ali Vilića nigde nije bilo. Tražili su ga kod svih njegovih rođaka i poznanika, ali niko nije znao reći gde se on nalazi. Tek kad je veče duboko osvojilo Vilić se pojavio. Saznavši da su ga tražili iz Obrenovca i da je bogati trgovac obećao da će mu dati 8.000 dinara, Vilić je uzeo jedan auto-taksi i dojurio u Obrenovac.

Došavši u Obrenovac Vilić je otišao pravo svojoj verenici, ali je ponovo doživeo razočaranje. Bogati trgovac davao mu je dve hiljade dinara. Cenkali su se, ali je vreme brzo odmicalo. Pošto mu je bilo žao svoje verenice, na koju je ova pogodba mogla teško da utiče, Vilić je odlučio da se venča. Bilo je oko 11 časova uveče.

Kako se sve dogodilo na brzu ruku, Vilić je bio zaboravio da povede sobom kuma i starog svata. Na njegovu sreću, u Obrenovcu se nalazio na zabavi trgovac iz Beograda g. Đorđe Vlasenko, koji se odmah primio za starog svata. Venčanje je obavljeno u ponoć. Mladeniima je kumovao trgovac g. Marković.

L.K.
Pravda,

Comments

comments

This entry was posted in Obrenovac nekad.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*