Obrenovac na pokretnim slikama
Da je naša varoš imala važnu ulogu u domaćoj, a Boga mi i svetskoj, filmskoj industriji uverio sam se nedavno kada sam pokušao da napravim spisak sa nazivima filmova i televizijskih serija koji su ovde snimani. Obrenovac nije bio mesto u kome su se snimali samo domaći filmovi i serije, već i strani, među kojima su neki postigli svetski uspeh. Stigao sam do broja jedanaest, ali kada sam se malo više zainteresovao spisak je postao malo duži. Većine se manje ili više sećam, kao i interesovanja našeg sveta da bude u toku s namerama filmskih ekipa. Za ona snimanja koja su se dešavala pre mog rođenja saznao sam iz nekih novinskih napisa u lokalnoj štampi i anegdota za koje verujem da su autentične. Ali, krenimo redom.Read more
Slavske obaveze današnjeg Obrenovčanina
Moja prva asocijacija na pojam slave je zima, i to hladna, sa dosta snega, a ne bih pogrešio i ako bih rekao da je obrnuto, da me zima asocira na slave. Nekako mi to ide jedno uz drugo. Bar je tako bilo nekada. Sećam se da su nas kao klince vodili u Rvate, kod tetke i teče na slavu Andrijevdan, 13. decembra, i da smo već tada gazili sneg do kolena. A onda kad sa debelog minusa uđemo u zagrejanu prostoriju u kojoj se slavilo, zajapurimo se od vrućine jer je teča naložio peć "kreka veso" skoro do usijanja. Sećam se i dedinih priča da su zime nekad bile toliko jake da su ljudi iz Preka (preko Save) prelazili preko zaleđene reke i tako odlazili na slave kod rodbine i prijatelja na Zabrežju i u Obrenovcu. Obeležavaju se slave i danas. Ali, sad je neko drugo vreme. Sve se promenilo, čak i klima. Uobičajene niske temperature i snegovi koji su ulepšavali slavski ambijent postali su retkost. Umesto na saonicama koje su ulicama Obrenovca vukle konjske zaprege, svečari na slave odlaze automobilima koji ispod hauba motora kriju ko zna koliko konjskih snaga.Read more
Stara zadružna kuća Rankovića u Draževcu
Zadružna kuća porodice Ranković nalazi se u selu Draževac, u beogradskoj opštini Obrenovac. Ova kuća je materijalni pokazatelj socijalnih, ekonomskih i kulturnih prilika koje su karakteristične za Srbiju druge polovine XIX veka. Pripada tipu moravske kuće. Kao vredan primerak seoske arhitekture proglašena je za spomenik kulture. Selo Draževac pripada grupi poluzbijenih naselja sa kućama grupisanim u centru sela i razbijenim prema periferiji.Read more
Kako (ni)smo postali srećno mesto – priča o Obrenovačkoj banji
Pričati ili pisati o Obrenovcu, a ne pomenuti Obrenovačku banju skoro da je nezamislivo. Sedam decenija pre nego što je Obrenovac postao poznat kao grad u kome je izgrađena najveća termoelektrana u Jugoslaviji, naša varoš se pročula po svojoj mineralnoj vodi i njenoj lekovitosti. Od tada do danas Obrenovac je prešao dug put od palanke kaljavih ulica do modernog grada. Menjale su se istorijske prilike, države menjale imena, ulice nazive, smenjivali se predsednici opština, a samo banja ostade na istom mestu. Čak i u istoj zgradi u kojoj je i nastala početkom dvadesetog veka. Da budemo iskreni, i ne pridajemo joj neki poseban značaj, jer je postala nešto što je sastavni deo našeg života.Read more