Ne može sve odjednom – Stubline su priča za sebe

4661_1144445539051_7448670_nSelo ima osnovnu školu, zdravstvenu stanicu, upravu Poljoprivrednog kombinata. Sve ono, ili gotovo sve, što mu treba. Od Velikog Polja do Stublina (u Stublinama je Mesna kancelarija za oba sela) ima sedam kilometara. Ko iz Velikog Polja želi da dođe do svoje mesne kancelarije, treba najpre da dopre do rampe u Zvečkoj, pa odatle da preseda u autobus koji ide iz Obrenovca prema Valjevu.

To je jedina nepogodnost u ovom selu za – seljake.

Međutim, sama mesna kancelarija je, za razliku od uslova života u selu, jedna od najnepodesnijih u opštini. To su dve prostorije na spratu zadružnog doma do kojih se dopire drvenim stepenicama koje podsećaju na prilaze ukletim zamkovima. I dalje, utisak se ne menja. Kročivši u prvu prostoriju, olajisan patos počinje da se ugiba pod nogama, škripi. Postavljen je preko drvenih greda. Improvizacija. Plafon je, opet kao u kakvom zamku, visok. S njega, kada pada kiša, otkidaju se kapljice tečnosti kao suze. Hladno je napolju i unutra. Unutra, kao u pećini. Od nameštaja, ostala je samo – imenica. Iza nje ne krije se gotovo ništa.

Razmišljali su meštani sela Stubline kako da srede svoju mesnu kancelariju. Dosetiše se dve mogućnosti. Prva: da probiju zid iz hodnika zadružnog doma i povežu ga sa magacinom preduzeća “Ateks”. Druga: da se smeste u dve sobe koje sada koristi izvestan milicionar, ali pre toga moraju da mu obezbede stan.

Na prvi pogled, izgleda, realnija je prva mogućnost. Više od četiri hiljade stanovnika oba sela, ipak nisu u stanju da u dogledno vreme kupe stan čoveku koji ih čuva od svakojakih nasilnika.

Šef mesne kancelarije, i pored svega, radi svoj posao kao da je smešten u palati. Neće on da štrajkuje što je u toj sobici hladno, jer, zima je, mora biti hladno. Nađe on već neko objašnjenje. Uostalom, ima i peć, što bi više hteo. A to što od nje nema nikakve koristi, i nije tako važno. To stanje je samo privremeno. Ako on ne doživi promenu, doživeće njegov zamenik. Ne može u životu  sve odjednom, da svima bude potaman.

Ima mnogo prečih stvari na ovom svetu od jedne zabite kancelarije u nekom selu Stubline. Ima mnogo prečih stvari, konačno, i u samom selu Stubline.

Tako, čini mi se, razmišlja šef ove mesne kancelarije.

Slobodan Stojićević
Hronika male varoši

Comments

comments

This entry was posted in Obrenovac nekad.

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*